Zašto nam se piletina brzo pokvari u frižideru? Stručnjaci otkrivaju detalje o poreklu i kvalitetu - evo gde najčešće grešimo kad biramo meso!
U prostoru „Miljenko Dereta“ održana je panel diskusija o poreklu, kvalitetu i bezbednosti pilećeg mesa, u organizaciji kompanije Perutnina Ptuj Topiko. Na događaju su govorili stručnjaci iz oblasti kontrole kvaliteta, tehnologije mesa i nutricionizma, sa namerom da odgovore na najčešća pitanja potrošača o tome šta jedemo i kako se hrana koju svakodnevno kupujemo zaista proizvodi.
Kvalitet i bezbednost pilećeg mesa zavise od primene jasno definisanih i više puta kontrolisanih procesa, koji obuhvataju sve faze, od farme i načina ishrane životinja, preko tehnološke prerade, do skladištenja i trgovine. Savremena proizvodnja podrazumeva stroge protokole i standarde, ali i stalni nadzor stručnih timova, čime se obezbeđuje da pileće meso bude nutritivno vredna, lako svarljiva i pouzdana namirnica.
To su neki od zaključaka sa panel diskusije, koju su svojim stručnim uvidima oblikovali dr Branko Velebit sa Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, Višnja Avdalović, rukovodilac kontrole kvaliteta u kompaniji Perutnina Ptuj i Ana Todorović, specijalista javnog zdravlja i nutricionista dijetetičar.
Izazovi u distribuciji i kontrola kvaliteta
U razgovoru za Kurir, dr Velebit je dodatno pojasnio da najveći izazovi u održavanju standarda bezbednosti ne leže u velikim industrijskim postrojenjima, već u manjim objektima za proizvodnju mesa.
- U okviru malih objekata, koje karakterišu ograničeniji kapaciteti, primetni su određeni izazovi u pogledu potpune primene savremenih sistema kao što je HACCP. Meso živine je, u svakom slučaju, bezbedno i ne sadrži rezidue antibiotika ni hormona. U slučaju eventualnog pozitivnog nalaza na neki od mikrobioloških ili hemijskih opasnosti, inspekcijski organi Uprave za veterinu preduzimaju adekvatne mere - objašnjava Velebit.
On dodaje da je percepcija kvaliteta kod potrošača često pogrešno postavljena.
- Kupci kvalitet često povezuju sa izgledom mesa živine, ili bojom kože. Naš mentalitet je takav davolimo da je piletina žuta, ali to nije pokazatelj nutritivnog kvaliteta u savremenoj industrijskoj proizvodnji. Bilo je čak i situacija kada ljudi tvrde da je levi batak bolji od desnog - podelio je Velebit, čime je ukazao na to koliko je percepcija često stvar navike, a ne stvarnih kriterijuma.
Velebit napominje i da se u praksi najviše problema javlja u manjim objektima i na mestima slobodne prodaje, poput pijaca, sajmova i događaja, gde su uslovi čuvanja često ispod standarda.
- Idealno, hladan lanac za ohlađenu piletinu ne sme nikada da pređe temperaturu od 4 stepena Celzijusa, a čim se to dogodi, već pri temperaturama od 8-12 stepeni Celzijusa, dolazi do nepovratnih promena - naglašava on.
Prema njegovim rečima, država poslednjih godina ulaže napore u pojačanje kontrolnih kapaciteta, a izmene Zakona o državnim službenicima, kojima se favorizuje zapošljavanje mlađih stručnjaka, imaju za cilj da dodatno ojačaju sistem kontrole bezbednosti hrane.
Biznis Kurir
