VLADA DANAS USVAJA UREDBU O OGRANIČENJU MARŽI: Niže cene do 20.000 proizvoda od 1. septembra
Na današnjoj sednici Vlade će i zvanično biti usvojena Uredba o ograničenju marži čime će od 1. septembra na rafovima svih maloprodajnih lanaca biti snižene cene do 20.000 proizvoda iz 23 kategorije, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
- Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već najavio, ovo je samo deo paketa ekonomskih mera koje su usmerene ka tome da povećamo životni standard građana Srbije. Imaćemo niže cene za 80 odsto svega što građani svakodnevno kupuju - istakao je Mali gostujući na RTS-u i pojasnio da će maloprodajni lanci, u zavisnosti od njihove veličine i širine asortimana, imati i do 20.000 proizvoda na sniženju.
Kako je rekao, to je samo deo velikog paketa mera, odnosno prvi korak, jer se već u oktobru ili novembru očekuje donošenja seta zakona koji će sistemski rešiti uticaj rasta cena namirnica na rast inflacije.
„Sve što radimo, radimo u korist građana i tako pokazujemo brigu, pogotovo prema onima sa najnižim primanjima. I zato hoćemo da ograničimo marže, time i ekstra profite, i tako izađemo u susret građanima Srbije“, poručio je ministar.
On je obrazložio da je u zemljama koje su primenile slične mere, kao što su Rumunija i Mađarska, došlo do rasta prometa, samim tim i veće naplate PDV-a, tako da, istakao je, nema briga što se tiče uticaja ovih mera na budžet Republike Srbije.
„Važnije je koliko će se značajno ovo odraziti na budžete svakog domaćinstva. Očekujemo sniženje cena u proseku 10, 15, 20 odsto. Bitno je da se ne radi samo o nekolicini proizvoda, već o celom asortimanu namirnica koje svi svakodnevno kupujemo“, rekao je.
Mali je istakao da razgovori sa trgovinskim lancima, distributerima, veleprodavcima, nisu bili laki, ali da je vidna spremnost da se ova mera zajednički sprovede.
„Sve što radimo, od pandemije kada smo izašli sa merama podrške privredi i građanima, majkama, sve što radimo kada je privreda u pitanju, radimo zajedno sa privrednicima. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, ne idemo protiv trgovinskih lanaca koji zapošljavaju desetine hiljada radnika, već radimo zajedno. Za nekoliko dana ćemo videti efekte, siguran sam da će ih biti“, poručio je prvi potpredsednik Vlade Srbije.
On je istakao da će sprovođenje mera kontrolisati tržišna inspekcija, ali je naglasio da ovde nema suprotstavljenih strana.
Mali je podsetio i da se paralelno sa merom ograničenja marži, uvodi i mera smanjena kamatnih stopa na potrošačke kredite na maksimalnih 7,5 odsto, pri čemu će Banka poštanska štedionica imati ponudu za potrošačke kredite sa kamatom od 5,99 odsto, dok će kamata na stambene kredite biti snižena za 0,5 odsto.
Mali je podsetio i na kredite za mlade, pomoću kojih su mnogi mladi do 35 godina sa učešćem od jedan odsto, već došli do svoje prve nekretnine.
„To su sve ogromne uštede za dugoročne kredite. Pokušavamo da povećamo vrednost zarada“, naglasio je.
Ministar je rekao i da je u pripremi uredba o subvencijama za račune za struju za penzionere, te za socijalno ugrožene i istakao da time država pokazuje brigu o tim kategorijama stanovništva.
Dalje, kako je najavio, u oktobru će biti vanredno povećana minimalna zarada na 500 evra, a, kako je istakao, u toku su pregovori o iznosu redovnog povećanja od 1. januara 2026, gde se cilja da ona dostigne 550 evra.
„Sve to je u dinamici plana da do kraja 2027. godine dođemo do iznosa od 650 evra za minimalnu zaradu“, poručio je.
Kako je istakao, 2010. minimalna zarada je iznosila oko 15.700 dinara, a taj parametar je bitan, upozorio je, jer utiče i na ukupan prosek zarada u Srbiji koji je sada oko 920 evra, sa ciljem da u decembru mesecu ove godine dostigne iznos od 1.000 evra.
„Rastu prosečna zarada, minimalna zarada, penzije će rasti od 1. decembra dodatno, kada sve to saberete raste životni standard, koji sada, kroz ograničenje marži i ceo paket ekonomskih mera, dodatno podržavamo. Potpuno smo posvećeni tome“, rekao je ministar Mali.
On se osvrnuo i na uticaj političkih nestabilnosti na ekonomiju rečima da blokade i slike nasilja na ulicama svakako imaju negativan uticaj na priliv stranih direktnih investicija, naplatu poreza, dolazak turista, ali da će država većim radom prevazići sve u narednim mesecima, kako bismo se vratili na prošlogodišnje stope rasta kada je Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
„Rekordno niska nezaposlenost, rekordno visoka zaposlenost, nivo javnog duga koji je pod kontrolom i daje stabilnost, pokazuju nam da je srpska ekonomija na dobrim osnovama i ako nastavimo tako posvećeno, tako će biti i nadalje“, zaključio je Mali.
BiznisKurir.rs
