MRAZ, GRAD I SUŠA DESETKOVALI USEVE! Rastu cene voća i povrća, zimnica će biti skuplja za 20 odsto
Samo na kukuruzu, zbog manjeg roda usled suše i drugih vremenskih neprilika, srpska poljoprivreda će ove godine imati gubitak od oko 200 miliona dolara. Ni ostale ratarske kulture, ako izuzmemo pšenicu, koja se "izvukla" od suše, nisu prošle mnogo bolje, pa je podbacio i rod soje, suncokreta i šećerne repe. Agroanalitičari procenjuju da će ukupan gubitak samo na ratarskim kulturama biti između 250 i 300 miliona dolara.
A da je i u voćnjacima slična situacija i da su ih obrali mraz, grad i suša, najbolje se vidi po ceni voća, koje je, prema podacima Narodne banke Srbije, samo u junu poskupelo za 36 odsto u odnosu na isti mesec 2024. Najdrastičniji primer je poskupljenje trešanja za 205 odsto.
Agroanalitičar Žarko Galetin ističe da će najveće štete biti kod ratarskih kultura.
Pšenica "umakla" suši
- Prolećni usevi pšenica, kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa zauzimaju skoro polovinu naših godišnjih resursa od 3,4 miliona hektara. Jedino je pšenica, koja je posejana na manje od 600.000 ha, imala dobar prinos. Ona pobegne od suše, s obzirom na to da je najsušniji period u julu i avgustu, a do tada bude požnjevena. Ove godine je prinos po hektaru bio od 5,5 do 5,6 tona. Ukupan prinos je od 3,5 do 3,6 miliona tona, a naša domaća potrošnja je oko 1,5 miliona. To znači da ćemo uz prelazne zalihe za sledeću godinu imati izvozni višak od oko dva miliona tona. Jul, prvi mesec u ekonomskoj godini, prošao je i najviše pšenice otišlo je za Italiju. Cena se kreće od 195 do 200 dolara po toni i to je vrlo loše - ističe Galetin.
Prema njegovim rečima, rod svih ostalih ratarskih kultura je znatno podbacio, a najviše kukuruz.
- Prosečan prinos kukuruza je sedam tona po hektaru, a pitanje je da li ćemo ove godine imati i pet tona po hektaru. Ako budemo imali podbačaj od 15 odsto u odnosu na prosečan prinos, to je milion tona manje, i kada to pomnožimo sa 200 dolara, to je 200 miliona dolara gubitka samo na kukuruzu. Situacija je slična i sa sojom i suncokretom. Kod soje je podbačaj manji jer je posejana na oko 200.000 ha, pa iako je rod manji za oko 20 odsto, zavisno od regiona do regiona, gubitak će biti manji. Suncokret će imati rod manji za oko 10 do 15 odsto, tako da ćemo, sve u svemu, na svim tim ratarskim kulturama imati između 250 i 300 miliona dolara gubitka.
Ajvaruša podbacila 20 odsto
I u voćnjacima je oko 150.000 tona voća manje od prosečnog roda, pa će se, smatra Galetin, gubici na milion i 180.000 hektara meriti desetinama miliona evra.
Dejan Đorđević, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Đorđević, ističe da on na svojim plantažama voća u Nišu i Negotinu neće imati dovoljno roda ni za lične potrebe, dok je rod crvene paprike ajvaruše zbog suše podbacio za oko 40 odsto.
- Od voća ove godine nema ništa. Prvo je oko 70 odsto roda jabuka, šljiva, krušaka i smokava sljuštio prolećni mraz, a onda je ostatak uništio grad, tako da nije ostalo ništa. Jedino će lešnika biti nešto. Uložili smo oko 2.000 evra u prskanje i radnu snagu, a zarada od voća će biti nula. Što se paprika ajvaruša tiče, njihov rod je zbog suše manji za oko 30 do 40 odsto u Nišu i Negotinu. Trenutna cena im je 150 dinara po kilogramu na veliko i jeftinije neće biti, već sigurno skuplje za 10 do 20 odsto, što će uticati da i cena ajvara bude za toliko veća. Ali kolika će im cena tačno biti, znaće se tek krajem avgusta i početkom septembra, kad sve stignu za berbu - kaže Đorđević za Kurir.
Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da je ovo deveta sušna godina od 2000, a da je u prethodnih osam ukupna šteta u poljoprivredi bila 9,5 milijardi evra.
- Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 3.605.000 tona, što je za 24 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod malina se očekuje za 12,2 odsto manji rod, a kod trešanja za 42,3 odsto - kaže Gulan.
