OVIH 6 ZANIMANJA AI NE MOŽE DA ZAMENI! Ugasiće 83 miliona radnih mesta u svetu, a promene stižu i u Srbiju
Nije novost da se već duže govori o tome kako će nas zameniti roboti, kompjuteri i veštačka inteligencija, ali je novost da bi to u Srbiji moglo da bude već za dve godine.
Pomalo zabrinjavajuće Majkrosoftovo istraživanje ponovo je otvorilo niz pitanja o tome kako će izgledati tržište rada, kada svoje prste umeša veštačka inteligencija. Najnovija analiza šalje poruku da veštačka inteligencija trenutno ne zamenjuje ljude, već menja način na koji radimo.
Aleksandar Mastilović iz PKS-a kaže da nas očekuje to da će upravljanje alatima veštačke inteligencije postati osnovna, ako ne pismenost onda digitalna pismenost, poput korišćenja mejla.
"Vi ćete to prosto morati da imate u svojim veštinama da bi radili posao. Majkrosoft je bio nešto pesimističniji. Svetski ekonomski forum u Davosu je u februaru ove godine izbacio novu verziju Future the jobs, dokument analize budućnost tržišta i njihova procena je da će do 2030. u svetu nestati 90 miliona radnih mesta, a istovremeno se roditi 180 miliona novih“, rekao je Mastilović.
Posledice veštačke inteligencije već sada trpe upravo oni koji su je stvorili – programeri.
Grafički dizajneri su delimično ugroženi, kao i zanimanja u administraciji. Najmanje su ugroženi zanatlije, industrijski i poljoprivredni radnici, ali i radnici na zbrinjavanju opasnog otpada, vatrogasci i fizioterapeuti. Međutim, mnoga zanimanja zahtevaće prekvalifikaciju.
"Trenutno je aktuelna tema deficitarnih zanimanja, kako bi se stimulisalo, veliki deo na IT se odnosi, i u tom kontekstu poslodavci jasno vide perspektivu, procenjuju situaciju da je multidisciplinarna i da se njome moraju baviti ne samo pravni nego socijalni, analitički“, rekao je Dragan Lazarević iz Unije poslodavaca Srbije.
Sagovornici RTS-a saglasni su da ljudska stručnost i kritičko razmišljanje ostaju nezamenljivi.
"Nemam sumnje da će mladi ljudi zato što sam roditelj pronaći način i put jer su njihovi pristupi praktični naslonjeni na stvaranje vrednosti, a ne na repeticiju određenih informacija, jer su informacije dostupne svakom trenutku. Svaka vrsta obuke samo će ih učiniti kompetitivnijim u tom budućem okruženju u kome ćemo živeti a ta budućnost nije toliko daleko“, napomenuo je Lazarević.
U tom okruženju možda je najbolje da veštačku inteligenciju posmatramo kao moćnog asistenta, a fokus stavimo na kreativne zadatke koje mašina ipak neće moći da obavlja.
Kurir Biznis/RTS
