NE POMAŽU VIŠE NI PRABABA NI PRADEDA? Za dobijanje državljanstva ove zemlje sada važe nova pravila, a ova stvar je ključna

Zakon, koji je predložila desničarska vlada premijerke, Đorđe Meloni, u martu, stupio je na snagu i sada ograničava pravo na državljanstvo po jus sanguinis principu (pravo po krvnom poreklu) samo na osobe čiji su roditelji ili bake i deke bili italijanski državljani.

Ti ljudi sada mogu da dobiju italijansko državljanstvo samo ako se presele u Italiju i apliciraju po osnovu boravka, što je već postalo teže pod vlašću Melonijeve zbog strožih pravila za vize za građane van Evropske unije.

Situaciju dodatno komplikuje predstojeći referendum u Italiji 8. i 9. juna, na kojem će građani glasati o predlogu za promenu pravila o sticanju državljanstva po osnovu boravka. Trenutno, građani van EU mogu podneti zahtev za državljanstvo nakon 10 godina legalnog boravka.

 Predlog referenduma, za koji se očekuje da neće proći i koji vlada ne podržava, smanjio bi taj rok na petgodina. Ukoliko ipak ne prođe, moguće je da će uslediti novi referendum koji bi, ako se usvoji, produžio rok na 12 godina legalnog boravka.

Kako sada do papira?

Prema sadašnjim pravilima, oni koji apliciraju za državljanstvo po osnovu boravka moraju dokazati oporezivi prihod za sve godine boravka i imati minimalan godišnji prihod od 8.263,31 evra (oko 9.360 dolara) ako nemaju decu, ili 11.362,05 evra (oko 12.870 dolara) plus 516 evra (oko 585 dolara) po detetu.

Takođe moraju položiti ispit iz italijanskog jezika i dokazati da nemaju krivičnih osuda u bilo kojoj zemlji u kojoj su ranije živeli. S druge strane, oni koji su tražili državljanstvo po osnovu porekla, do sada nisu morali da polažu jezik ili dokazuju prihod.

Za mnoge koji su se nadali državljanstvu preko pradede ili prababe, selidba u Italiju na 10 (ili 5) godina jednostavno nije opcija. Džina Pejs Trušil, Amerikanka koja već neko vreme pokušava da dobije italijansko državljanstvo, iznela je svoje razočaranje u jednoj Fejsbuk grupi:

„Predala sam sve dokumente na osnovu mog pradede“, napisala je. „Čekala sam tri godine na termin, potrošila hiljade dolara i sada mi kažu da nisam kvalifikovana.“

 Smantha Vilson, koja vodi firmu Smart Move Italy i pomaže ljudima u procesu imigracije, nazvala je ovu zakonsku izmenu lošom vešću:

„Zapravo je gore nego što smo očekivali“, rekla je ona. „Za mnoge naše klijente, ova promena je srušila ne samo planove za skorije preseljenje u Italiju, već i njihove dugoročne snove.“

„Takođe je zabrinjavajuće i za samu Italiju, s obzirom na to da se zemlja već suočava sa padom broja stanovnika. Mnogi od ovih podnosilaca zahteva nisu želeli samo da se povežu sa svojim poreklom, već su planirali da ulažu u nekretnine, pokreću biznise i doprinose italijanskoj ekonomiji. Sada to više nije moguće bez vize.“

Vilson preporučuje da oni koji i dalje žele da se presele razmotre italijansku vizu za digitalne nomade ili druge opcije viza, u zavisnosti od okolnosti. Neke vize omogućavaju i kraći period neophodne legalne rezidencije.

Za one koji su već u procesu dobijanja državljanstva preko pradede ili prababe, a sada su diskvalifikovani, predlaže da pokušaju da ospore zakon pred italijanskim Ustavnim sudom.

BiznisKurir/BIZlife