NEBO NAD SRBIJOM OKRENULO LEĐA RATARIMA: Kiša natapa, a biljke ne rastu – Evo na šta stručnjaci upozoravaju
Prema izveštaju Evropske unije, prethodna godina bila je najtoplija u poslednjih deset.
I to sa čak 23 noći u kojima se temperatura nije spuštala ispod tropskog praga. Sušni periodi koji su pogodili Srbiju značajno su uticali na useve, pa je, na primer, rod soje opao i do 70 odsto. Stručnjaci upozoravaju da će svako poljoprivredno gazdinstvo morati da se prilagodi sve izraženijim klimatskim ekstremima – bilo da je reč o sušama, bilo o prekomernim padavinama koje preplavljuju njive.
Nakon višegodišnjeg iskustva sa sušom, mnogi ratari su ove godine očekivali slične uslove i pripremili se za suvo proleće – ali ih je iznenadila velika količina kiše i hladno vreme koje je usporilo rast biljaka. Suncokret se u sušnim sezonama pokazao kao najotpornija kultura, jer su oplemenjivači razvili hibride sa dubokim korenom. Međutim, sada se pažnja usmerava i na selekciju biljaka koje mogu da izdrže intenzivne vetrove, jake pljuskove, kao i nove bolesti i štetočine koje se pojavljuju usled klimatskih promena.
U Vojvodini je jedna od važnih strategija prilagođavanja klimatskim uslovima prenamena postojećih kanalskih sistema, tako da mogu služiti i za navodnjavanje i za odvodnjavanje. Samo prošle godine, radovi su sprovedeni na čak 55 lokacija.
- Đurđevdanska kiša, kako kažu, je vrlo dobra za povrtne kulture, ali ovog proleća imamo više kiše nego što je recimo kukuruzu potrebno. Pošto ima sve nadohvat ruke, on će plitko formirati koren, i kada naiđu julske visoke temperature, onda smo svi u problemu. Svi kažu primera radi kukuruz je do kraja juna izgledao super, a odjendom mu nešto fali, a upravo tu i nastane problem. Ovakvo vreme predstavlja previše vlage na početku vegetacije, a formiranje korena je ključno u ovako sušnim godinama – kaže za Kurir doktor Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
- Sneg je najbolja opcija za zemljište da ostane vlažno, jer recimo kada u ovim danima imate pljusak, previše vode kroz kanale ode u dubinu u zemlja nakon toga ostane suva. Imamo i niske temprerature, što je ispod biološkog optimum koje zahtevaju ove faze razvoja biljke. Kukuruz ne može dovoljno da se razvija jer nema dovoljno toplote.
On kaže da se sve može stabilizovati kada dođu lepši dani, ali da je nezahvalno procenjivati kakav će prinos biti na jesen.
- U lepom period on sve može nadoknaditi, ali dodatan problem je datum, jer kukuruz u generativnu fazu može ući sa početkom vrelih dana.
Smatra da mala i sredenja gazdinstva po pitanju ovih problema ne mogu da učine ništa sem da puste da se biljka razvije sama, a da se recimo nakon pojave grada ili slično još gora stvar može desiti ako se na oštećenu biljku primene pesticidi, jer je to ništa drugo nego dodatan šok za istu.
- Najbolje je pustiti da se biljke oporave same, nema agrotehničke mere ili radne operacije koja bi sada mogla da pomogne poljoprivrednicima. Kada dođe toplije vreme, vrlo će brzo trebati da se šparta kukuruz, što je obavezno uz primenu herbicida – zaključio je on.
Agroekonomista Vitomir Vidović s druge strane kaže da je godina optimalna za ratarske kulture.
- Ako bude još jedna kiša u junu, žitarice će imati nadprosečan prinos. Kulture je potrebno osiguravati samo u krajevima gde se očekuje dosta leda tokom padavina.
biznis.kurir.rs
OVDE NIŠKI MERAK TRAJE CEO JEDAN VEK: Kako je jedan Nišlija iz Amerike stvorio kafanu koja traje 100 leta