ISKORISTITE APLIKACIJU LINKEDIN NA NAJBOLJI NAČIN: Autentičnosti je sve manje, a na fotošopirane slike odmah okreću glavu!

Iako svi znamo da LinkedIn nudi daleko više - od umrežavanja do građenja ličnog brenda - mnogi se nikada ne usude da ga iskoriste u punom kapacitetu. Potencijal je ogroman, a u vreme kada se i sama mreža menja tako da postaje sve više personalizovana, stručnjaci otkrivaju kako da optimizujemo svoje profile i objave.

Kako kaže Barbara Slade Jagodić, LinkedIn je postao važan u periodu korone, ali je tada većina korisnika bila pasivna. Ipak, oni aktivni su brzo shvatili benefite - dobili su dobro mesto za onlajn prezentaciju "u doba kada je Facebook vrveo od teorija zavere, svađa oko vakcina i sadržaja koji je delio ljude", kaže ona.

Dodaje da u našem regionu uglavnom važi pravilo da se treba uklopiti i "ne talasati" previše, pa je izlaganje ličnog stava na mrežama i dalje bauk za mnoge. "Imamo profile, koristimo te mreže kao sredstvo za informisanje ili prijave za posao, laki smo na anonimnom komentarisanju, ali teško izlazimo pred druge jer smo nesigurni i bojimo se tuđih reakcija", kaže ona i dodaje da su baš zato današnji influenseri mahom pripadnici novih generacija.

Lični brending

Ipak, mnogi su zahvaljujući aktivnosti na mreži dobili razne ponude. "Danas, više nego ikad, važan je lični brending. Reputacija iliti prepoznatljivost koju gradimo na LinkedInu može da nam donese i promenu posla neplanirano, ponude u inboks, nova poznanstva, saradnje", kaže Simone Vesić Majkić, edukatorka za one koji su potrazi za poslom, koja je i sama prvi posao našla preko ove mreže.

Međutim, šta ako već imate stabilan posao, mnogobrojne godine iskustva i osećate se kao da vas jedna objava ili "pogrešan" stav čak može i ugroziti? Treba li onda iskazivati mišljenje ili je bolje ipak stajati po strani?

"Oni koji već imaju izgrađenu karijeru mogu pomoći nekome ko je na početku, mogu da šire svoju prepoznatljivost van kompanije ili industrije u kojoj rade, i izvan granica, recimo, na čitav region", kaže Majkić.

Takođe, to je prilika da se steknu novi kontakti i ugovore potencijalno neke zanimljive saradnje, učešća na seminarima, konferencijama, podkastima. "To je prilika za novinu i svežinu nakon toliko godina rada. A isto tako, nikad ne znate da li se iza ćoška krije bolja ponuda", dodaje ona.

I Jagodić naglašava da je važno podeliti iskustvo sa mlađim kolegama i na taj način im pomoći.

"Sa zrelom fazom karijere dolaze i zrelije godine. Tad već imamo poprilično iskustvo, i privatno i poslovno, možemo poslagati neke kockice puno bolje, pogledati unazad i videti propuste ili greške, upozoriti druge da ne rade to isto", kaže ona. "Posebno negativna iskustva imaju upravo žene, bez obzira na to jesu li mlade, na porodiljskom, majke ili su u menopauzi. Nas poslovno okruženje češće zgazi", iskrena je naša sagovornica.

Ipak, naglašava ona, teže je kad radiš za nekog drugog, jer se onda lični stav može shvatiti kao stav firme. S druge strane, objašnjava, i kad radimo za sebe, sve što kažemo može biti mač sa dve oštrice. "Vrlo verovatno sam izgubila neke poslovne prilike zbog nekih svojih stavova, to je rizik kad se izlažeš prema van."

Optimizacija sadržaja

A kada odlučimo da objavljujemo, pitanje je - šta objaviti? Iako je video trenutno popularan format, mnogi, a naročito stariji, beže od njega. U zadnje vreme posebno su popularne slike i nizovi slika, ali ni običan tekst nije otišao u zaborav.

"Čisto tekstualne objave i 'karuseli' (dokumenta koja se prikazuju kao slike koje se mogu listati) pokazale su se kao zapažene objave. Video jača, ali generacija X i stariji ipak više vole čitati nego slušati pa mislim da ćemo još neko vreme pričekati da video zauzme čvrsto prvo mesto", kaže Jagodić.

Što se tiče slika, dodaje, one lakše upadaju u oko, pa ne čudi da privlače nekad više pažnje od običnog teksta, a od svih fotografija lica uvek najbolje prolaze. S druge strane, ono što savetuje da izbegavate jesu AI vizuali, koje publika najčešće preskače jer ne voli veštačko.

Još jedna stvar koja se promenila kod LinkedIn algoritma, a jako je važno ako želite da odvedete nekog na vaš sajt: linkovi na spoljne izvore prolaze najslabije.

"Algoritam potiskuje sve objave koje odvode ljude sa LinkedIna - ne žele da odeš, žele da ostaneš i budeš interaktivan na mreži kako bi cene akcija rasle", kaže ona. "Na takve objave treba posebno paziti, strašno je bitan vizual koji ide uz članak, a i 'kontroverzan naslov'", dodaje ona.

Ipak, kao ni na jednoj drugoj mreži, to što objavite najpopularniji format nije garancija uspeha. "Mogu da vam kažem barem deset profesionalaca koji imaju veliki uticaj na LinkedInu, a sve to uspevaju samo kroz tekstualne objave", kaže Majkić.

"Svakako da će video duže da zadrži nekoga na vašem profilu i objavi, a algoritam to voli, ali ne mora da znači da će nužno biti tako. Iz mog iskustva, viralne su mi bile i objave sa kraćim tekstom, dužim, sa slikom i bez nje. Važno je kako ćete započeti objavu i uhvatiti pažnju i interesovanje u prva dva reda, a kada kliknu na 'see more', tada su već vaši", objašnjava.

Dodaje da, što se tiče sadržine, najbolje prolaze priče iz ličnog iskustva, pohvale za neki uspeh, situacije sa posla sa kojima skoro svako može da se poistoveti.

Svakako, uvek dobro prođu i aktuelnosti u regionu. "Trenutno su u fokusu protesti i tema da li o tome treba diskutovati na LinkedInu ili ne. A ja smatram da treba, jer zašto ne uticati na to da se i ljudi iz inostranstva upute u dešavanja u Srbiji?"

Lično vs. poslovno

Pošto se čini da sve više iskazujemo lične stavove u javnosti, a neke teme su se sa drugih mreža prelile i na LinkedIn, jedni su od toga profitirali, ali je druge stav možda i skupo koštao. Kako kaže Jagodić, češće i lakše stavove iskazuju oni koji rade za strance.

"Nadam se da će ljudi na pozicijama početi da sve više zauzimaju stavove iako znam da je to rizično - stav često reže prihode. Pa zato ljudi ne talasaju, ne na našim malim tržištima", smatra ona.

Ipak, poznanstva i veze koje se stvaraju su jako važne. "Ne želimo više raditi s bilo kime, s bilo kojom firmom. Želimo znati gde završava naš novac, mladi pogotovo. Želimo da radimo za neke firme jer ljude poznajemo. Ljudi su nekad glavni plus ili glavni minus firme", objašnjava.

Ipak, gde je granica ličnog? Kako kaže Majkić, ono što je lično na LinkedInu nije isto kao ono što je lično na Instagramu.

"Tamo nije mesto objavama o kafi koju pijete, mestu letovanja i patikama koje ste kupili. Taj 'lični sadržaj' treba da se uveže tako da na kraju ima uticaj na vašu ulogu u domenu karijere", ističe.

Kako postići i održati autentičnost

Stručnjaci često dele savete kako se izdvojiti iz gomile, biti autentičan, privući pažnju. Međutim, posle nekog vremena i ti saveti postaju ustaljeni i već viđeni. Uz to, u doba AI-ja, postavlja se pitanje kako svemu ovome pristupiti, biti autentičan, ali ne prelaziti granicu.

"Svima su puna usta autentičnosti, a onda im su im i titula i sadržaj uopšteni. Ili ga pravi AI. AI ne može smisliti nešto što tvoja glava može, AI te može jedino utopiti u masi drugih mišljenja. Kao i fotografije sa stocka, tuđe ilustracije, tuđi sadržaj", smatra Jagodić.

Međutim, dodaje, tu ima jedna začkoljica: svako ko je autentičan nema šanse da se svidi svima.

"Ako žudite za tim da vas svi vole, društvene mreže nisu za vas. Da biste bili autentični, moraćete nekad 'pogrešiti', reći nešto što će privući komentare, možda udaljiti deo ljudi. Ali će jednako i privući drugi deo ljudi", objašnjava.

Iako vam niko ne može dati formulu za uspeh, još jedno pravilo koje se ponavlja jeste učestalost. "Treba biti redovno aktivan. Ima nešto u brojkama. Pišite i komentarišite svakog dana ako treba dok ne postanete 'dosadni'. Tad znači i da su vas videli. A da bi vas pre primetili, osim samog objavljivanja, treba biti i društven, i to kroz konkretno komentarisanje tuđih objava."

Dodaje da, kad nešto objavite na svom profilu, vidljivi ste svim svojim pratiocima. S druge strane, vaš komentar na tuđoj objavi izlaže vas tuđoj publici, a tu je prostor za postizanje brže i veće vidljivosti.

Nekoliko saveta za greške koje bi trebalo izbegavati

"Najčešće greške su u pisanju 'headlinea', koji se nalazi odmah ispod našeg imena. Uglavnom ljudi napišu svoju trenutnu poziciju, koja se zapravo automatski kopira prilikom kreiranja profila. Headline je pored imena, prezimena i profilne fotografije jedina informacija koju neko ima o nama, pre nego što se odluči da klikne i uđe na profil. Stoga je važno šta tu piše, da budemo drugačiji i da što jasnije iskomuniciramo ko smo mi i šta mogu očekivati na našem profil", kaže Majkić.

Međutim, napominje da nam samo sređen profil "neće doneti mnogo uspeha ili će on biti dosta sporiji, ukoliko se ne aktiviramo, ne uključimo u diskusije i ne objavljujemo".

Budućnost i AI

Da li koristiti AI? Ukoliko da, kada i koliko? Iako veštačka inteligencija može biti jako korisna, stručnjaci upozoravaju da postoje određene situacije kada može napraviti više štete.

"Kad korisnik shvati da koristite AI, padate mu u očima. Osim ako ne učite ljude kako se koriste AI alati, i to na način da drugi ne shvate da su nešto napravili uz pomoć AI-ja", kaže Jagodić.

To poredi sa šminkanjem - lepo je kada je neko suptilno našminkan, ali na napadnu šminku ili okrećemo oči ili se tome smejemo.

"AI vizuali ne prolaze dobro na društvenim mrežama, osim ako nisu zabavni ili ako ne stoje uz očigledno pogrešan tekstualni status. Ljudi su shvatili kako privući pažnju ljudi onlajn - samo pogreši i svi će hteti da te isprave. Zato ponekad vidite sliku nekog izmišljenog gradića i plaža, a u statusu stoji 'beautiful Hvar'. To rezultira s hiljadu komentara 'to nije Hvar!'"

Ipak, ona to svakako ne preporučuje. "Bolje postavite jednu vašu lošiju fotografiju nego neku veštačku. Gradite svoj brend, a ne zabavljača koji lovi lajkove."

I Majkić upozorava da se objave koje piše AI "prepoznaju iz aviona".

"Postoje neke fraze koje su prepoznatljive i onda, recimo HR, dok traži idealnog kandidata, to će prepoznati ako 7 od 10 profila koje poseti imaju sličan ili isti stil pisanja. AI može biti super ako mu mi damo jasne smernice, narativ našeg pisanja, ali opet i tada je najbolje da nam služi kao ideja, a da mi to oblikujemo sopstvenim stilom izražavanja."

BiznisKurir.rs/Bloomberg Adria