DA LI NAM SLEDI DEDOLARIZACIJA? Glavna žrtva američkih tarifa je njihova valuta: Šta bi moglo da zameni dolar na svetskom tržištu?

Oštra carinska politika Trampove administracije izaziva potrese na globalnom tržištu i žestoke kontramere država koje su pogođene ekstremno visokim tarifama. Analize ekonomskih stručnjaka pokazuju da je jedna od glavnih žrtava američkih visokih carina američki dolar.

- To ima određene recesione pritiske u Americi i samim tim to je ono što su oni spremni da istrpe imajući u vidu da su o tome govorili najviši zvaničnici, pre nego i što su pokrenuli celu ovu priču i pre nego što su doneli odluke drugog aprila. Ono što je bitno oni veruju da će posle tog kratkog efekta negativnih posledica oni imati jednu da kažemo bolju situaciju za svoju privredu koja bi postala više orijentisana na unutrašnje tržište, više orijentisana na izvoz i samim tim smanjila taj hronični deficit spoljne trgovine koji oni imaju. Dakle, u svakom slučaju u kratkom roku to je ne samo udar na američki dolar. Najbolje se to vidi i kroz očekivanje pada privrednih aktivnosti u celoj Americi. Smanjenje spoljno trgovinske razmene, pa se to odrazilo i na manji investicioni potencijal - kaže Bojan Stanić, Privredna komora Srbije.

Iako se trend dedolarizacije ispoljava tako što mnoge jake ekonomije poput Kine i Indije uveliko trguju drugim valutama, ispostavlja se da svetsku dominaciju dolara nije tako jednostavno potisnuti.

- Nema jako dobre alternative. Evro je jak regionalno, ali politički je previše rasceljen i ne može se očekivati da će se presaditi kao bilo kakva alternativa globalne valute. Juan je i dalje previše kontrolisan od strane kineske vlasti za potrebe kineske ekonomije što znači da ne može da se automatski jako lako primenjuje i koristi u drugim državama. Zlato nije dovoljno likvidno, dok kriptovalute niti su likvidne, a em su i užasno voltilne. To su problemi koji sprečavaju da dolazi do brže dedolarizacije - naveo je Mihajlo Savić, analitičar za međunarodne odnose

Osim nedostatka dovoljno jake alternative, naši sagovornici ističu da je proces dedolarizacije moguć samo dugoročno, ne samo zbog ekonomskih interesa država, već i bogatih pojedinaca.

- Ima jedan problem gde moramo da razmislimo ko su individue u kontroli na vlasti. Da li su to šefovi banaka, da li su šefovi država. Njihovi interesi se često ne poklapaju sa interesima samih država. Mnogi od tih ljudi su vrlo bogati. Bogati su zbog svojih pozicija. Pitanje je u kojim valutama stoji njihovo bogatstvo. Izneđuostalog i najviše pretežno u dolarima, pogotovo zbog njihove uloge i akcije na američkom tržištu na vol stritu. Tako da problem je da ima potencijala da mnoge države vide alternative, upitno je da li će sama vlast biti spremna da sebe osiromaši i osiromaši svoju poziciju te indivudue - dodaje Savić

U sredu, 16. aprila, pojedini mediji preneli su informaciju sa zvaničnog sajta Bele kuće gde se najavljuje da bi Kina mogla da bude pogođena carinom od čak 245 odsto, čime je nastavljena eksalacija žestokog trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs