OVO MESTO JE PROGLAŠENO JEDNIM OD NAJLEPŠIH NA SVETU! Nalazi se na par sati od Beograda, a priroda je nestvarna
Ovo područje je posebno popularno leti, kada visoke temperature oteraju ljude s betona u zelenilo, a u tome pomaže reka Janj, koja je hladna tokom cele godine.
Bosni i Hercegovini ne nedostaje predivnih mesta za izlet u prirodu, a jedno od izletišta je preporučio i poznati magazin „Time Out“.
Uz hrvatska Plitvička jezera, koja neumorno skupljaju lovorike, Nacionalni park Komodo u Indoneziji i druge spektakularne destinacije širom sveta ponosno stoje Janjske otoke.
– Svet polako otkriva čuda Bosne i Hercegovine, ali spokoj Janjskih otoka je na sasvim drugom nivou. Smešteni oko deset kilometara južno od Šipova (oko 185 kilometara zapadno od Sarajeva), Janjske otoke su mreža ostrvaca povezanih šarmantnim drvenim mostićima, kristalno čistom vodom, bujnim zelenilom, idiličnim drvenim kućicama i nekoliko mirnih slapova – opisuje magazin i dodaje kako je obližnja prašuma Janj (koja se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine) savršen ukras ovog kraja.
Ovo područje je posebno popularno leti, kada visoke temperature oteraju ljude s betona u zelenilo, a u tome pomaže reka Janj, koja je hladna tokom cele godine. U šetnji zelenilom videćete i natpis koji poručuje: „Dobro doš’o. Izuj brige… Uspori… Uživaj!“.
Osim osveženja koje pruža reka, tu je i hladovina stabala koja štiti od vrućine. Između slapova postoje i stolovi za ručak.
Za one koji žele da prenoće, na raspolaganju su i bajkovite kućice.
Netaknuta priroda prašume Janj
UNESCO je 2021. prašumu Janj proglasio za prirodno dobro od svetskog značaja u okviru proširenja lokaliteta svetske baštine UNESCO-a „Iskonske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“.
To je prvo prirodno dobro iz BiH koje je uvršteno na ovu UNESCO-vu listu.
Prirodno dobro od svetskog značaja „Iskonske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“ prošireno je pored bosanskohercegovačkog, i lokalitetima iz Češke, Francuske, Severne Makedonije, Poljske i Švajcarske.
Prašuma Janj, pored Perućice, jedna je od najpoznatijih bh. prašuma.
U pitanju je strogi prirodni rezervat površine od 295 hektara od kojih je na 58 hektara zabranjeno iskorišćavanje šume i bilo kakva ljudska delatnost, a prašumu čine stabla bukve, jele, javora, bresta, jasena i smreke.
Turistička posećenost prašume je minimalna, ali masovni dolazak turista i nije preporučljiv na ovakvim mestima. Pravila za posete su stroga i obavezna za sve. Grupe ne smeju biti veće od 20 turista i kroz prašumu mogu proći samo uz najavu i uz pratnju i stručno vođenje.
Drvo se ne seče, a kada nakon 300 ili 400 godina života padne od starosti ili bolesti, ono postaje podloga za druge vrste. Tako se dešava da na trulom stablu bukve izraste mladica jele ili smrče.
Uprkos surovoj borbi za preživljavanje, u prašumi Janj ima delova sa više od 1.200 kubnih metara žive drvne mase na jednom hektaru, što je evropski rekord.
Tamo žive vukovi i medvedi, koji u prašumi provode i zimski san, kao i veverice, hermelini, srne i veliki tetrebi.
Prašumom dominiraju detlić i žuna, koji se smatraju za prirodne doktore jer čiste stabla od nametnika – jednog od najvećih štetočina.
Zanimljivo je da nametnik zvani potkornjak, u prašumi Janj ne izaziva sušenje stabala.
Posetioci se po zaštićenom području mogu kretati samo uz dozvolu i u pratnji vodiča, a zahtev se podnosi JPŠ „Šume RS“. Informacije se mogu pronaći na sajtu prasumanjanj.com.
BiznisKurir/Time Out
OTAC I SIN 3 GODINE VARALI RESTORANE! Hranili se kao milioneri, a jeli za džabe - Konobari naseli na glupu foru