DA LI PREDSEDNIK SME OVAKO? Trampove carine uzdrmale svet, a sudovi i Kongres ćute - Pitanje je "Do kada?"

Nedavni potezi američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa carinama izazvali su globalnu pometnju i postavili pitanje granica njegove moći u oblikovanju trgovinske politike. Nakon što je uveo drastične carine na uvoz iz većine zemalja, Tramp je u roku od samo 24 sata napravio zapanjujući preokret, privremeno ih ublaživši za mnoge partnere, dok je istovremeno pojačao pritisak na Kinu. Ovaj „cik-cak“ pristup ostavio je svetske lidere i poslovne krugove u nedoumici, pitajući se da li predsednik zaista može tako nepredvidivo i stalno da menja carinske odluke.

Manje od 24 sata kasnije, Tramp je najavio 90-dnevnu pauzu u primeni povišenih carina za većinu zemalja koje nisu uzvratile istom merom. Objasnio je novinarima da je smatrao da su ljudi „malo preterali“ i postali „yippy“ (termin iz golfa za nervozne igrače). Priznao je: „Morate biti fleksibilni.“ Globalne berze reagovale su trenutnim i snažnim rastom; Dow Jones je skočio za skoro 3.000 poena, a Nasdaq za preko 12%.

Administracija je pokušala da predstavi ovaj preokret kao unapred smišljenu strategiju. Ministar finansija Skot Besent tvrdio je da je to bio plan od samog početka kako bi se stvorio „maksimalni pregovarački pritisak“ i naterale zemlje da sednu za pregovarački sto.

- Mogli biste čak reći da je namamio Kinu u lošu poziciju - izjavio je Besent.

Međutim, sam Tramp je kasnije dao naslutiti da je tržišni haos, posebno kretanja na tržištu obveznica, uticao na njegovu odluku. „Gledao sam tržište obveznica,“ rekao je. „Video sam sinoć kako su ljudi postali pomalo nervozni (‘queasy’).“ Priznao je da je odluka doneta „prilično rano jutros“ i da je napisana „iz srca“, bez konsultacija s advokatima, što dodatno baca sumnju na tezu o dugoročnoj strategiji. Ova razlika u objašnjenjima ministra i predsednika samo je produbila percepciju nepredvidivosti.

Pravni okvir i predsednička ovlašćenja

Postavlja se ključno pitanje: Ima li američki predsednik uopšte ovlašćenja da tako često menja carinske odluke? Odgovor je potvrdan, ali uz važna ograničenja. Predsednik SAD zaista poseduje značajna ovlašćenja u oblasti trgovinske politike, koja su mu često delegirana zakonima koje je doneo Kongres (poput Zakona o trgovini iz 1974. godine ili Zakona o širenju trgovine iz 1962. godine). Ti zakoni omogućuju predsedniku da uvede carine u određenim okolnostima, na primer radi zaštite nacionalne bezbednosti ili kao odgovor na nepoštene trgovinske prakse drugih zemalja.

Međutim, ta ovlašćenja nisu apsolutna. Ustav SAD daje Kongresu primarna ovlašćenja za „regulisanje trgovine sa stranim državama“. Kongres može donositi zakone koji ograničavaju predsednikovu diskreciju ili čak ukinuti njegove carinske mere. Nadalje, predsedničke odluke o carinama podložne su sudskom preispitivanju, gde sudovi mogu odlučiti da li su odluke u skladu sa postojećim zakonima i Ustavom.

Politički i ekonomski pritisci takođe igraju veliku ulogu. Domaće industrije, potrošači, kao i međunarodni partneri mogu vršiti pritisak na predsednika da promeni pravac. Kao odgovor na Trampove poteze, već su se pojavili predlozi zakona u Senatu koji bi ograničili predsednička ovlašćenja, zahtevajući odobrenje Kongresa za carine u određenom roku (npr. 60 dana), u suprotnom bi one prestale da važe.

biznis.kurir.rs/Poslovni dnevnik