ON JE U TOP 5 ZEMALJA U IZVOZU BRUŠENIH DIJAMANATA: Godišnji prihod premašuje 13 milijardi $, ovo je tajna uspeha

Diamond district je kompleks od četiri zgrade koje su međusobno povezane pešačkom zonom. Nalazi se u izraelskom gradu Ramat Gan. U 80 hiljada kvadrata odvija se ceo proces poslovanja dijamantima koji je u nadležnosti Izraela. Vlada je ovde formirala neprofitnu organizaciju Israel diamond institute koja iz ovog centra koordinira i sarađuje sa svakom izraelskom firmom koja na bilo koji način ima veze sa dijamantskim biznisom.

Uz svaki posao sa dijamantima provlači se i priča o njihovom poreklu. Imaju li veze sa takozvanim ,,krvavim“ dijamantima? Tako mnogobrojni borci za ljudska prava svrstavaju i Izrael u grupu zemalja čiji su dijamanti sumnjivi.

Budućnost i brušeni dijamanti

Rumunski emigranti Ašer Daskal i Zvi Rozenberg, koji su preko Belgije emigrirali u izraelski grad Petah Tikva, nisu ni sanjali kakav će efekat izazvati odluka da osnuju fabriku za poliranje dijamanata.

Njihovo lobiranje kod tadašnjih vlasti da ukinu dažbine na uvezene neobrađene dijamante urodilo je plodom. Jedanaest godina pre formiranja države Izrael započeli su biznis, a već nekoliko godina kasnije na brušenju dijamanata bilo je zaposleno 3300 ljudi.

Dobrim delom, država Izrael je stvorena na raskošnom sjaju dijamanata (1948). Osnovana je i Izraelska berza dijamanata (Israel Diamond Exchange) 1951. godine, najveća na svetu. Nakon formiranja Izrael je beležio konstantan rast. Na početku 21. veka 12 odsto svetskih dijamanata brušeno je u ovoj zemlji. Situacija se promenila nakon početka rata u Ukrajini, jer Rusija zbog sankcija izostaje sa tržišta, a bila je jedan od lidera. To je bio početak krize koja se pojačala nakon što je Izrael zbog ratnih dešavanja prebacio fokus na pojas Gaze.

Rat sa Palestinom dodatno je uzburkao dešavanja u organizacijama koje se bore za ljudska prava, a koje su godinama unazad optuživale Izrael da radi sa ,,krvavim“ dijamantima.

Prihod 13 milijardi dolara

Godišnji prihod Izraela od prerade sirovih dijamanata kreće se između 9 i 13 milijardi dolara. Dijamanti se uglavnom nabavljaju iz Rusije i Afrike. Ovu zaradu borci za ljudska prava vide kao dovoljan razlog da optuže Izrael za poslovanje sa sumnjivim dijamantima. Izrael optužuju da finansira oružane trupe u zonama sukoba kao i da svoje vojne izdatke plaća upravo trgovinom dijamantima.

Neimenovani reporter agencije Anadolu navodi da su dijamanti koje Izrael kupuje, posebno od DR Kongo, ,,krvavi“ dijamanti. Tel Aviv takođe kupuje dijamante iz Bocvane, Namibije i Angole

Vodi se etička debata jer se dijamanti kupuju u zonama zahvaćenim ratom. Povezivanje sa kršenjem ljudskih prava zbog kupovine sirovih dijamanata traje godinama. Kaže se i da Izrael izbegava Kimberlijev proces (međunarodni sistem sertifikacije) koji je uspostavljen 2003. upravo da bi se sprečila kupovina dijamanata koji dolaze iz zona sukoba.

Tajkuni iskopali bogatstvo u Africi

Ukoliko se zumira slika izraelskog biznisa sa dijamantima ka pojedincima i njihovom poslovanju vidi se da optužbe nisu bez osnova. Jedan od tajkuna je Dan Gertler koji je postao milijarder kroz svoje poslove u Kongu. Dolazi iz porodice koja je bila jedan od osnivača Izraelske berze dijamanata. On je na scenu stupio 1997. kada je obezbedio predsedniku Konga Loranu Kabili 20 miliona dolara za Drugi rat u Kongu, a zauzvrat stekao je monopol na rudarenje u Kongu.

Nakon smrti Kabile, njegov sin je pod pritiskom UN-a okončao monopol, a Gertlerova kompanija je platila samo 3 miliona od obećanih dvadeset. U izveštaju UN-a zaključeno je da je Gertlerov monopol podstakao šverc i rezultirao značajnim gubitkom poreskih prihoda za Kongo. Gertlera su i Trampova i Bajdenova administracija sankcionisale u SAD zbog optužbi za korupciju. Kambale Musavuli, analitičar iz Centra za istraživanje Konga je u intervjuu rekao:

,,Gertler je zaradio od trgovine sa Kongom oko 2 milijarde dolara, a novac je akumulirao u dve građevinske firme u Kanadi koje sada grade nelegalna naselja na Zapadnoj obali.“

Optimizam i dijamanti

Priča sa Gertlerom je jedna od mnogih i spada u krizne, ali biznis nije prestajao. Najveći udar na trgovinu dijamantima bio je rat sa Hamasom. Boaz Moldavski, predsednik Izraelske berze dijamanata (IDE) tada je izjavio:

,,U početku niko nije mislio da je to nešto tako veliko, ali nakon nekoliko sati, videli smo katastrofu.“

Tržište je nekoliko nedelja bilo paralizovano. Ipak, posao se konsolidovao, a Moldavski krizu u 2024. godine ovako procenjuje:

“Globalna kriza na tržištu dijamanata uzrok je 80 odsto pada, dok na sukob odlazi preostalih 20 odsto.“

Kako je trenutno u svetu trend rešavanja ratnih sukoba, čini se da slede sjajniji dani za dijamantsku industriju, mada je i pre mirovnih pokušaja Boaz Moldavski bio optimista. ,,Situacija nije tako dobra, ali kao i uvek, trudimo se da budemo optimisti, pokušavamo da pronađemo rešenja. Nikad ne odustajemo.“ Ratovi će prestati kad tad, biznis će se nastaviti, ali debati o ,,krvavim“ dijamantima ne vidi se kraj.

KurirBiznis/Bonitet.com