KO JE NAJVEĆI GUBITNIK AMERIČKE EKONOMIJE? Carine neće vratiti radna mesta iz Kine, problem sa kojim se suočavaju SAD nije trgovina

Potpredsednička debata između guvernera Minesote Tima Volza i senatora iz Ohaja Džej Di Vensa istakla je tačku dvopartijskog konsenzusa u trci koja je na kraju pripala republikancima.

Kao što sam objasnio u novom dokumentu za Aspen Economic Strategi Group (AESG), trgovina, kao i tehnološki napredak, remeti, ali pokušaj da se američka ekonomija očuva zauvek nije koristan odgovor. Što je još gore, protekcionizam administracija Tramp-Pens i Bajden-Haris vidno je povredio radnike i potrošače, piše Michael R. Strain.

Loša alternativa

Deo razloga zašto su kreatori politike pogrešili je taj što javna debata o otvorenoj trgovini pogrešno shvata neke osnovne činjenice. Uzmite u obzir uspon Kine u globalnoj ekonomiji o kome se mnogo raspravljalo.

Tokom 1990-ih i 2000-ih, Kina je postala globalni igrač, što je dovelo do popularnog narativa i demokratskih i republikanskih političara da je ovaj "kineski šok“ uništio radna mesta u Sjedinjenim Državama.

 Za 12 godina 200.000 radnih mesta manje 

Najveće procene ukazuju da je Amerika gubila 200.000 radnih mesta godišnje od 1999. do 2011. kao rezultat integracije Kine u globalnu ekonomiju.

Podaci govore drugu priču. Da, porast kineskog uvoza koštao je Ameriku radnih mesta, a najveće procene sugerišu da je Amerika gubila 200.000 radnih mesta godišnje od 1999. do 2011. kao rezultat integracije Kine u globalnu ekonomiju.

Ali ovi gubici su relativno mali u kontekstu dinamike američkog tržišta rada: U tipičnom mesecu pet miliona radnika napusti svoje poslodavce, od kojih 350.000 u proizvodnom sektoru.

Štaviše, ovaj fokus na efekte kineskog uvoza ne uzima u obzir činjenicu da otvorena trgovina takođe povećava izvoz. Ispitujući period od 1999. do 2011. godine, ekonomisti Robert C. Feenstra, Hong Ma i Iuan Ksu su otkrili da je 411.000 radnih mesta koje je stekla američka sposobnost da izvozi robu na globalno tržište skoro u potpunosti nadoknadilo 533.000 radnih mesta izgubljenih zbog uvozne konkurencije.

Što je još važnije, alternativa otvorenoj trgovini, protekcionizam, loša je za potrošače i radnike. Tarife koje je stari-novi predsednik Donald Tramp uveo u svom prvom mandatu na kinesku robu, a koje je zadržala administracija Džoa Bajdena, predstavljene su kao veoma povoljne za radnike u proizvodnji, ali malo štetne za potrošače.

Umesto toga, kao što pokazuje moja studija za AESG, carine su izazvale pad zaposlenosti u proizvodnji tako što su podigle cenu uvezene intermedijarne robe za domaće proizvođače i ohrabrile druge zemlje da uzvrate američkim izvoznicima. Političari često opravdavaju carine kao način "odvajanja“ od Kine.

Argument glasi ovako: Amerikanci su postali previše zavisni od jeftine kineske robe, a to ugrožava američku ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Ali Trampove i Bajdenove tarife nisu smanjile zavisnost SAD od Kine; umesto toga, mnogi kineski proizvođači su odgovorili preusmeravanjem robe kroz zemlje kao što su Meksiko i Vijetnam.

Štaviše, kao što pokazujem u svom radu, udeo Kine u stranoj dodanoj vrednosti u američkoj domaćoj finalnoj tražnji bio je veći u 2020. (poslednja godina za koju su dostupni podaci OECD-a) nego 2017. godine, godinu pre početka trgovinskog rata.

Kreativna destrukcija

Naravno, tarife na uski spektar zaista ključnih proizvoda, kao što su poluprovodnici, mogu se opravdati razlozima nacionalne bezbednosti. Ali čak i u ovim slučajevima, SAD bi trebalo da nastoje da izgrade otporne trgovinske mreže sa svojim saveznicima pre nego što pokušaju da obnove domaću industriju. Tekuće borbe Intela, kojeg je Bajdenova administracija proglasila američkim šampionom u proizvodnji čipova, pokazuju potrebu za globalnim partnerstvom.

Problem sa kojim se suočavaju SAD nije trgovina. To je nespremnost da se iskoriste mogućnosti koje stvaraju poremećaji koje trgovina može doneti. Kreativna destrukcija stvara i uništava. Moje istraživanje otkriva da su se mnogi novi putevi ka srednjoj klasi otvorili tokom protekle dve decenije, sa zanimanjima kao što su vožnja kamiona, računarska podrška i zdravstvena nega koja sada pružaju isti udoban život kao i proizvodnja pre nekoliko decenija.

Nažalost, Amerika loše obavlja posao prekvalifikacije radnika za ove poslove i podigla je barijere u vidu profesionalnih licenci. Umesto da pokušavaju da vrate vreme unazad, kreatori politike bi trebalo da pomognu Amerikancima da uđu u ova brzorastuća zanimanja.

Diskusije poput one koju su vodili Volz i Vens o tome kako da "vrate američku proizvodnju“ iz Kine su besmislene. Umesto da uzalud pokušava da ponovo stvori poslove iz prošlosti, sledeća američka administracija mora da se usredsredi na pripremu radnika za poslove koji su dostupni danas, a koji će biti potrebni sutra.

Kurir Biznis/Poslovni.hr