KOLIKO SRPSKI SELJAK IMA KORISTI OD INVESTICIJA? Koristi se stara mehanizacija, krediti se gotovo ne uzimaju - Gde nestaje novac namenjen poljoprivredi?

Nakon što se pojavio izveštaj o subvencijama namenjenim poljoprivredi u Evropskoj uniji i o tome koliko je novca završilo u rukama manjih zemljoposednika, a koliko u rukama milijardera i ljudi koji imaju ogromne poljoprivredne pogone, zanimljivo je bilo čuti kakva je situacija sa investicijama u srpskoj poljoprivredi.

- U Srbiji dve trećine poljoprivrednika nema nikakve koristi od investicija sličnim ovima u Evropskoj uniji, pre svega što se mali i srednji proizvođači kod kod nas svrstavaju u kategorije koje u svom posedu imaju do pet hektara zemlje - započeo je on.

Pomenuvši recimo IPARD fondove, zaključio je da je jasno da je do njih teško doći.

- Određeni bitni uslovi moraju da se ispune kako bi se uopšte konkurisalo za novac iz ovog fonda, dakle da se domaćinstva pre toga opreme potrebnom mehanizacijom i da budu konkurentna na tržištu, a uzimajući u obzir koliko je recimo u Srbiji stočarstvo ugroženo, broj poljoprivrednika koji mogu u nekom slučaju da računaju na takvu pomoć je mali.

Situacija je jasna, oni koji već imaju novca dobiće ga još, što je i u srpskoj poljoprivredi slučaj. Uzevši u obzir koliko poljoprivrednika uloženi novac ne investira u dalju proizvodnju već samo u domaćinstvo, retko ko se odlučuje da dalje investira.

- Ni poslovne banke u Srbiji nisu rade da sa domaćim poljoprivrednicima stupaju u vezu i da nude kredite, jer je šansa da isti budu vraćeni uvek na klimavim nogama.

Prostran kaže da sada ni voćari, povrtari, stočari ne kreću tako lako putem uzimanja kredita, pre svega zbog velike razlike u tome što povrat novca moraju garantovati stavljenom hipotekom na celokupnu imovinu (najčešće), što je kako on kaže nedopustivo, i da je jugoslovenski sistem po tom pitanju bio učinkovitiji i prilagodljiviji svim zainteresovanim licima koji žele da se zaduže, prvenstveno što se tada u hipoteku nije računala kuća domaćina, što je glavni preduslov za sve ostalo.

Analitičar i publicista Branislav Gulan je naveo da je u "periodu od 2016 – 2018. godine Republika Srbija izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, ali da nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa povećanja izvoza u oblasti stočarstva, gde kaže da je taj novac nenamenski potrošen i da nije došao do krajnjeg potrošača tj. poljoprivrednika kome od toga zavisi celokupna proizvodnja.

- Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji smatra se zastarelom, u proseku ima više od dve decenije – dodao je Gulan, te se time vraćamo na priču koliko srpski seljak nema mogućnost da uloži u nove traktore i poljoprivredne mašine te se, po rečima Milana Prostrana, „snalaze“ i koriste starije tipove „Fergusona“, „IMT-ova“ i tome slično koji su napravljeni za više vrsta poslova i koje nije teško popraviti zbog svoje vremešnosti.

Zajednička poljoprivredna politika EU

EU daje jednu trećinu svog celokupnog budžeta poljoprivrednicima kroz svoju zajedničku poljoprivrednu politiku, koja daje novac na osnovu površine zemlje koju farmer poseduje, a ne da li im je potrebna podrška, ali stroga pravila privatnosti, slabi zahtevi za transparentnost i složeni lanci vlasništva kompanije znače da je bilo malo moguće ispitati ko će dobiti novac.

U studiji koju je naručio Odbor za budžetsku kontrolu Evropskog parlamenta 2021. godine, istraživači iz Centra za evropske političke studije otkrili su da je "trenutno de fakto nemoguće" sa punim poverenjem identifikovati najveće krajnje korisnike sredstava EU.

Da bi napravili najbolju procenu, istraživači su povezali podatke o primaocima poljoprivrednih subvencija iz svake zemlje članice sa komercijalnom bazom podataka kompanija. Tako su identifikovali su ljude koji su posedovali najmanje 25 odsto kompanije na svakom koraku vlasničkog lanca kako bi odredili "krajnje korisnike".