"NEMAČKA NIJE ONO ŠTO JE BILA PRE PAR GODINA" Građevinci se vraćaju i iz Austrije, sve više lekara ostaje da radi u domovini

Trenutno u Bosni i Hercegovini u svim sektorima nedostaje oko 70.000 radnika, rekao je Dominik Raškaj, marketing i PR menadžer jednog portala za zapošljavanje.

Podsetio je da su zbog toga u Hercegovini primenjivali i evropski model skraćenog radnog vremena.

"Ili su bili primorani da stave ključ u bravu, ali srećom je procenat takvih ugostitelja mali. Činjenica je da pored uslužnih delatnosti, nedostaje radnika i u trgovini, od vozača autobusa do vozača kamiona. Ohrabruje činjenica da se određeni broj građana, koji su radili na građevini u Austriji i Nemačkoj, vratio u zemlju. Ove godine se lagano vidi i oporavak tržišta IT-a. Međutim, sada se traži manje novinara i medicinskog osoblja. Takođe, vidimo pad i kada je reč o tekstilnoj i drvnoj industriji", kazao je Raškaj, javlja Anadolu.

Smatra da i dalje postoje BiH gradovi u kojima nedostaje radne snage u oblasti zdravstva.

"Međutim, sada možemo videti da je veliki broj naših kvalitetnih lekari odlučio da ostane u Bosni i Hercegovini. Ima i onih koji su nakon završetka obrazovanja odlučili da ostanu u Bosni i Hercegovini, jer su i sami svesni da i Nemačka nije ono što je bila pre par godina. Dakle, možemo reći da je zdravstveni sistem trenutno siguran. Dakle, vidimo određeni pomak vraćanje radne snage u Bosni i Hercegovini”, istakao je Raškaj.

Tuzli nedostaje najviše radnika 

U situaciji u kojoj se Bosna i Hercegovina, baš kao i zemlje okruženja, suočava s manjkom radne snage, pitanje dolaska stranaca s Dalekog istoka posebno je aktualno.

“Trenutno u Bosni i Hercegovini nedostaje oko 70.000 radnika. Imamo primer Hrvatske gde je bilo u planu izdavanje oko 100.000 radnih dozvola za strance, a izdato je oko 150.000. Dakle, vidimo da su te brojke i dalje velike. Prema nekim podacima, najviše snage nedostaje u Tuzlanskoj županiji, Hercegovačko-neretvanskoj, regija Banjaluke, kompletan bh. entitet Republika Srpska pa onda dolazi Županija Sarajevo”, naveo je Raškaj.

Kako je kazao, u nedostatku radne snage u Bosni i Hercegovini firme se odlučuju za radnu snagu iz Azije, Turske pa čak i Rusije.

“Imamo radnika iz Indije, Nepala, Pakistana, Mauricijusa i Filipina. Međutim, to nije radna snaga koja je prilagođena evropskom tržištu. Ali po nekim saznanjima iz Hrvatske, Nepalci su se odlično pokazali kao radnici u poljoprivredi. Tu su i Filipinci koji su se u celom regionu i Nemačkoj pokazali kao kvalitetna radna snaga s poznavanjem engleskog jezika. Dakle, trebamo se više fokusirati na Nepal kada je reč o poljoprivredi, a državljane Filipina možemo koristiti u svim sektorima”, izjavio je Raškaj.

Ubrzati procedure 

Međutim, pojasnio je da se poslodavci u Bosni i Hercegovini, nakon što se odluče za uvoz radne snage, suočavaju s problemima u vezi s radnim dozvolama. Naime, izdavanje radnih dozvola traje jako dugo.

“Služba za poslove sa strancima zaista sporo radi na izdavanju tih dokumenata, a našim poslodavcima je to preko potrebno. Tu je još jedan problem koji bi trebalo regulirati. Služba za poslove sa strancima nije toliko regulisala i pročistila svoj zakon pa nam se dešava da poslodavci, koji i nađu radnike, imaju problem da ti radnici rade ovde dva, tri meseca, a nakon toga s tom dozvolom idu da rade u EU. To nije rešenje, taj Zakon se mora bolje regulisati pa da ti radnici s tom dozvolom mogu raditi jedino u Bosni i Hercegovini”, pojasnio je Raškaj za Anadolu.

Smatra da bi procedure oko uvoza radne snage trebalo biti jednostavnije i brže.

“Došli smo u situaciju da smo primorani da uvozimo radnu snagu. Najviše bih voleo da uvozimo radnu snagu iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Turske čiji su se radnici pokazali kao zaista kvalitetni”, rekao je Raškaj.

Nove generacije 

Kako je kazao, u komunikaciji s poslodavcima, mogli su da zaključe da više visina plate nije toliki problem.

“Novijim generacijama, onim koji dolaze na tržište rada, nije više sve u platama, oni žele više slobodnog vremena”, dodao je Raškaj.

Svakodnevno svedočimo odlascima mlade kvalifikovane radne snage, što dovodi do toga da u Bosni i Hercegovini ostaje sve manje ljudi, a time dolazi i do problema na tržištu rada.

(Kurir.rs/Fenix magazin)