ZEMLJA NA IVICI SIROMAŠTVA, A ONA SE BAHATI: Ministarka kupila tepih po paprenoj ceni, iznos toliki da se svima zavrtelo u glavi

Odluka ministarke turizma Grčke Olge Kefalojani da svoj kabinet ukrasi persijskim tepisima od 18.000 evra izazvala je ovih dana polemiku u grčkoj vlasti, ali i medijima i javnosti. Dok jedni smatraju da je to rasipanje, kolege ministri je brane jer, kažu, mora da vodi računa o imidžu zbog gostiju iz inostranstva.

Međutim, iako je poslednjih godina grčki uspon ekonomije od dva odsto iznad evropskog proseka blago povisio životni standard, a premijer Kirijakos Micotakis sunarodnicima galantno obećao bolje uslove života, "minimalac" od 950 evra, prosečnu platu od 1.500 evra, povišice u zdravstvu, državnoj službi, veća primanja penzionerima, porodicama sa više dece, povoljne kredite mladim bračnim parovima za sticanje krova nad glavom, kako je onda Grčka ostala druga najsiromašnija zemlja u Evropi. Kako je moguće da istovremeno postoji oporavak i sve dublje siromaštvo, o čemu svedoče zvanični podaci Eurostata, pitaju se ovdašnji mediji.

Vlada se hvali ekonomskim rastom, dok Evrostat saopštava da je inflacija u Grčkoj 3,2%, dakle za procenat viša nego u ostalom delu Evrope, te tako Grčka beleži petu po visini inflaciju u evrozoni. S obzirom na to da je ona zemlja usluga, kada njihova cena raste, a to se upravo dešavalo ovog leta, teret inflacije postaje sve teži. S druge strane, državni rashodi rastu i zemlja, recimo, po sredstvima odvojenim za odbranu zauzima prvo mesto u Evropi, a na kraju, da bi se zadržao takav tempo trošenja, sve je veći poreski pritisak. Sektor proizvodnje sa lakoćom inflacioni pritisak prenosi na svoje cene, odnosno na klijente, domaćinstva, pa svakodnevni život za stanovništvo postaje sve teži.

Primera radi, Grci plaćaju najskuplju struju, s tim što gotovo trećinu mesečnog računa čine porezi i razni doprinosi. Isto je i sa cenama goriva, koje je među najskupljim u EU, sa visokim PDV-om na prehrambene proizvode... Vlada odbija da sa 23, PDV smanji na 13 procenata na prehrambene proizvode jer će, kako objašnjavaju, to uticati na inflaciju, pa je bolje rešenje da PDV ostane isti, a da rastu prihodi građana. Međutim, praksa pokazuje da nije baš sve tako, jer su realne plate još uvek 30 odsto manje nego pre ekonomske krize i da, bez obzira na ekonomski rast i mnogo bolju ukupnu situaciju, Grci ostaju na "samom dnu Evrope" u pogledu stvarne kupovne moći, recimo, na nivou Bugarske. Svakodnevno mediji analiziraju cene, potrošačku korpu koja je prema statistikama jeftinija nego u ostalim evropskim zemljama, s tim što su tamo primanja mnogo veća.

Uspon ekonomije, naročito turizma, koji je najveći pokretač privrede, malo je poboljšao situaciju, ali je standard i dalje niži nego 2009, kada je BDP po glavi stanovnika bio blizu evropskog proseka. Posledice jedne od najtežih finansijskih kriza, surova štednja koju su naciji nametnuli evropski poverioci, prisilili su zemlju da smanji potrošnju i poveća poreze kako bi osigurala spas od MMF-a i EU.

Podaci Evrostata kažu da je statistika alarmantna, jer se i pored rasta ekonomije, siromaštvo nije smanjilo. Čak 26,1 odsto stanovništva, odnosno više do 2,5 miliona Grka u 2023. bilo je na ivici siromaštva ili čak u potpunoj nemaštini. Merilo za takvo kategorisanje jeste godišnji prihod po pojedincu od 6.030 evra ili 12.663 evra za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje dece mlađe od 14 godina. U ovoj statistici siromaštva zabrinjava činjenica da je reč o velikom broju mladih od 18 do 24 godine i da je cifra dvostruko veća od evropskog proseka.

Micotakisova vlada čini napore da se ukupna slika popravi - od subvencije za struju i gas, strogo kontrolisanih potrošačkih korpi, provera cena u supermarketima, pomoć siromašnim porodicama, boljih uslova u zdravstvu, obrazovanju... Nažalost, svakodnevica to začas izbriše kad se pojave vesti da je šestoro lekara i farmaceuta kroz proneveru recepata državu oštetilo za 3 miliona evra, ili da je grupa biznismena iz sfere prehrane i ugostiteljstva utajila 30 miliona evra, da je 140 miliona eva "oprano" kroz nepostojeće firme... U tom kontekstu, kupovina tepiha za Ministarstvo turizma je zanemarljiva suma iz aspekta onih koji nisu u grupi siromašnih Grka.

Biznis Kurir.rs/eKapija