BEOGRAD - Od 57 toplana u Srbiji, njih 18, i isto toliko lokalnih samouprava, ne poštuje uredbu Vlade Srbije o minimalnim i maksimalnim cenama toplotne energije, zbog čega će u te toplane od ponedeljka da uđe inspekcija, najavila je danas ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović.
Najslabija karika energetskog sistema Srbije je proizvodnja i distribucija toplotne energije, upozorila je Mihajlović na konferenciji o unapređenju sistema naplate toplotne energije prema utrošku i dodala da ne zna da li postoji neka zemlja, osim Srbije, u kojoj se ne poštuju odluke Vlade. Ona je ocenila da to što lokalne samouprave i toplane ne poštuju uredbu Vlade govori da postoji puno političke nezrelosti.
Mihajlović je istakla da nije zadovoljna ni činjenicom da lokalne samouprave imaju isključive ingerencije nad toplanama i proizvodnjom i distribucijom toplotne energije, što može biti pozitivno ako je saradnja sa državom dobra, ali ako nije, onda nastaju problemi. Kako je objasnila, kad nastanu problemi sa gorivom i kad je zima jaka, onda se toplane obraćaju državi, koja mora da reaguje kako se stanovništvo ne bi smrzavalo.
Mihajlović je dodala da je ova zima bila blaga i da zato nije bilo velikih problema, ali da je pitanje šta bi se desilo da nije bilo tako i da zato toplane moraju da promene način funkcionisanja. Toplane i lokalne samouprave, ukazala je Mihajlović, prethodnih godina nisu učinile ništa da unaprede poslovanje, pa njih 57 ima milijarde gubitaka, tako da situacija u toj oblasti nije dobra.
Ona je istakla da je država donela određene metodologije i odluke vezane za tarifni sistem i sve ostalo što je potrebno za primenu programa naplate grejanja po utrošku, ali da većina toplana i lokalnih samouprava to još ne primenjuje. "Na pitanje da li to sprovode - odgovaraju kao deca u školi: Mi radimo na tome, u pripremi smo... Sa time moramo da se suočimo danas", upozorila je Mihajlović.
Od predstavnika toplana ona je zato zatražila da se odluke Vlade primenjuju, kao i obaveze iz programa efikasnije proizvodnje i distribucije toplotne energije, koji se sprovodi u saradnji sa nemačkom KfW bankom, koje proizlaze iz potpisanih ugovora.
Nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm je podsetio da je njegova zemlja za pomoć Srbiji do sada izdvojila 1,3 milijarde evra, od čega 800 miliona za energetiku, a u sistem daljinskog grejanja je dato 100 miliona evra.
Kako je naglasio, samo od treće faze modernizacije sistema grejanja u Srbiji, koji se sprovodi u saradnji sa Nemačkom, korist je imalo 100.000 potrošača, a sve toplane su radile bez ijednog kvara. Direktor kancelarije KfW banke u Beogradu Jirgen Velštof je, najavljujući četvrtu fazu u modernizaciji toplana rekao da će, ako sve bude išlo po planu, a do sada je tako, Nemačka za tri godine investirati još 60 miliona evra za sisteme grejanja u Srbiji.
On je dodao da će iz budžeta Srbije za te namene biti izdvojeno još devet miliona evra, i da će završetak te faze omogućiti da Srbiji Nemačka otpiše 18,5 miliona evra duga.
Velštof je objasnio da će kalorimetri kojima će se meriti potrošnja na početku biti ugrađeni u zgrade, kako bi potrošnju toplotne energije domaćinstva delila sa komšijama, "a ne sa celim gradom", a potom, u sledećoj fazi, i pojedinačno u stanove, tamo gde je to moguće.Predstavnici toplana su na konferenciji predočili probleme sa kojima se suočavaju, ukazujući na problem naplate, jer su građani u većini mesta siromašni i teško im je da plaćaju i sadašnju cenu.
