PARADAJZ ZA €, BENZIN SAMO 1,3€ - BANKOMATU NE PRILAZITE! Ovaj grad u Turskoj pravi je turistički biser, a Srbi ga retko posećuju

Na krajnjem istoku Turske u pokrajini Erzurum i istoimenoj prestonici, nekada važnoj tački na putu svile, stanovništvo i danas živi uglavnom od trgovine, ugostiteljstva i poljoprivrede.

Na okolnim brdima mogu se videti prostrani pčelinjaci sa velikim brojem košnica.

Zato i ne čudi što su, zbog velike nadmorske visine i biljaka koje tu rastu, lokalni med, kao i sir i meso, izuzetno kvalitetni i traženi proizvodi u celoj Turskoj. To se pre svega odnosi na goveđe i ovčije meso, jer lokalni farmeri najviše gaje upravo ove životinje.

Dosta ljudi u Erzurumu živi i od usluga, naročito ugostiteljstva, a u lokalnim nacionalnim restoranima nudi se bogat izbor tradicionalnih turskih specijaliteta.

S obzirom da je Erzurum i zimski turistički centar sa velikim brojem ski staza, čak i dve skakaonice za ski skokove, posla ima i za hotelijere. Ipak, sezona, tokom koje provinciju Erzurum poseti 35.000 do 40.000 turista, traje svega tri-četiri meseca.

Kako tvrde meštani Turska je do pre šest-sedam godina proizvodila skoro sve što joj je potrebno i bila je nezavisna od uvoza voća i povrća. Ipak, danas to više nije tako, jer zemlja ima problem sa vodom, pa im se više isplati da poljoprivredne proizvode uvoze, nego da ih sami proizvode.

Turci proizvode 13 različitih vrsta paradajza kome se cena kreće od 80 centi do jednog evra, osim čeri paradajza koji je skuplji i koji košta 1,5 evro.

Na lokalnom festivalu u Erzurumu prodavci su za prodaju izneli kandirani čeri paradajz, koji je u stvari slatkiš i odličnog je ukusa. Na tezgama se moglo naći i mnogo semenki, od semenki bundeve i suncokreta pa preko leblebija, kikirikija i orašastih plodova. Lokalno stanovništvo u Erzurumu, a i širom Turske voli da jede semenke, pa tako semenke bundeve važe za ženske, a semenke suncokreta za muške grickalice.

Tuska je poznata i po proizvodnji masline, a raritet je da ih lokalno stanovništvo u Erzurumu boji prirodnim bojama, pa tako turisti obavezno zastanu pred prizorom maslinki u roze, pa čak i u ljubičastoj boji, koja se dobija iz cvekle.

Ovaj region poznat je i po proizvodnji začina i sira. Postoji jedna posebna vrsta sira jakog ukusa i mirisa koji se zove tulum. Tulum je zapravo kozja koža u koju se stavlja sir i u njoj sazreva šest do osam meseci.

Turska je jedan od najvećih izvoznika smokava i suvog grožđa na svetu. Imaju mnogo šljiva i badema i to je nešto što svaki Turčin ima u svojoj kući.

Iako se na ulici može sresti dosta, uglavnom starijih žena u dugim crnim odorama sa burkom na glavi, Erzurum zapravo nije konzervativan grad. Ljudi su prijateljski raspoloženi bez obzira na veru kojoj pripadate.