OVAJ AZIJSKI GRAD ĆE VAS OSTAVITI BEZ DAHA: Srbima posebno privlačan zbog dobre klope, a ostale znamenitosti su pravi raj za oči

Za Erzurum, glavni grad istoimene provincije u istočnoj Turskoj, samo retki su čuli u Srbiji, ali ljubitelji putovanja, zimskih sprotova i gastronomije i te kako bi trebalo da razmisle o poseti ovom nekada važnom odredištu na Putu svile.

LEGENDA O NENE HATUN

Kao i svako mesto gde su se ukrštale različite kulture i Erzurum obiluje legendama koje se prenose s kolena na koleno, a najpoznatija je ona o Nene Hatun, ženi koja je sama uzela oružje u ruke i priključila se turskoj vojsci u Rusko-turskom ratu koji je trajao od 1877. do 1878. godine.

One je pozivala je mlade devojke u rat i bila im predvodnik i sve su one nosile oružje u rukama i prinosile đulad za punjenje topova, a svojim prisustvom su dizale moral turskim vojnicima.

Nene Hatum je dočekala duboku starost, a njen grob se nalazi na uzvšenju iznad Erzuruma, na kome se nalaze ostaci zamka, koji je bio strateški važna tačka za odbranu grada. Na tom msetu danas postoji Mauzolej turkim neznanim vojnicima koji su izgubili živote u Rusko-turskom ratu.

Kad se krene ulicama Erzuruma upada u oči živost ovog grada, što se može dovesti u vezu sa tim što na Univerzitetu Ataturk u Erzurumu ima oko 50.000 studenata. U gradu živi oko 450.000 stanovnika, dok cela istoimena provincija ima oko 700.000 žitelja.

Tvrđava Erzurum

Posetiocima Erzuruma u oči prvo upadne tvrđava Erzurum iz 5. veka koju je sazidao vizantijski car Teodosije drugi, a sa čije sahat kule puca pogled na ceo grad.

Turistima naročitu pažnju privlači gomila topovskih đuladi koja su naslagana u unutrašnjosti tvrđave, a koja potiču iz 17. i 18. veka, do kojih je najmanje težilo 15 kilograma. Ovom tvrđavom, jednom od ukupno 69 u provinciji Erzurum, bio je opčinjen i sam Evlija Čelebija, jedan od najslavnijih osmanskih putopisaca iz 17. veka. Čelebija tvrđavu pominje u svojim delima i posebno ističe da je branjena sa 160 topova, što nije postojalo nigde drugo osim u Erzurumu.

Ćifte MinaretMedresa

Preko puta tvrđave nalazi se još jedna monumetnalna građevina Ćifte minaret medresa ili Medresa sa dva minareta, koja je jedna od najznačajnijih ikona Erzuruma kada je u pitanju promocija istorijskih ostataka grada.

Potiče iz seldžučkog perioda oko 1220. godine iz vremena vladavine sultana Aladina Kejkubada I i izgrađena je u uzbekistanskom stilu. Njena izgradnja završena je 1265. godine i bila je verska škola i Institut prirodnih nauka.

Na lepotu njenih minareta oblepljenih tirkiznim pločicama malo ko može ostati ravnodušan. Znamenitom je čini i portal na ulazu, koji je okružen cvetnim ornamentima. Ornament sa desne strane ulaza u Ćifte minaret medresu prikazuje zmaja na iz čijih usta izlazi drvo života što simbolizuje besmrtnost. Zmaj je bio omiljeno mitsko biće Seldžuka pa se može vide na mnogim delima srednjoazijske arhitekture.

Medresa sa dva minareta danas je muzej u kome su postavke koje prikazuju kako je nekada izledala verska škola sa primercima islamske verske knjige kuran, predmeti za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, satovi... Tu se mogu videti i molitvene prostirke među kojima su najznačajnije one iz 16. veka na kojima se molio Lala Mustafa Paša.

Tri kumbeta

Koliko god da su umorni od razgledanja znamenitosti Erzuruma turistima neće biti teško da posete još jedan istorijski spomenik grada Erzuruma, a to su Tri kumbeta, odnosno tri nadgrobna spomenika, koji se nalaze iza Ćifte minareli medrese.

Najveće i najlepše kumbe, prema nekim pretpostavkama, iako ne postoje 100 procentni dokazi, pripada saldžučkom Saltuk begu, koji se pridružio Turcima u ratu protiv Vizantijskog carstva 1071. godine. Njegov mauzolej je crvenskaste boje i ima najlepšu ornamentiku, dok su druga dva manja i pretpostavlja se da su pripadala članovima njegove porodice.

U seldžučkom periodu postojala je mumifikacija pokojnika, pa su u kumbetima na gornjem spratu, ispod kupaste kupole postavljali telo i ostavljali otvore kao prozore da bi vetar sušio telo. Tek posle nekog vremena telo zamotano samo u beli pokrov i bez sarkofaga stavljali su pod zemlju na dubinu od dva metra. To je srednjovekrovna tadicija Bliskog istoka.

Cela srednja Azija, Uzbekistan, Kazahstan, Azerbejdžan, pre islama imali su ogromne spomenike kao mauzoleje poput ovih kumbeta.

Jakutska medresa

Još jedna građevina kojom se ponose građani Erzuruma je Jakutijska medresa ili Jakutija iz 14. veka. Podignuta je 1310. godine po nalogu lokalnog guvernera Ilkhanida (mongolskog plemena prim. aut.), Hoca Jakuta po kome je i dobila ime.

Reč o bazilikalnoj konstrukciji sa dva krila na desnoj i levoj strani i glavnim brodom koji je u sredini, koji je širi od krila. Zidana je od kamena i ima divnu ornamentiku. Jedan od dva najvažnijih ornamenata je onaj sa desne steasne od ualza koji prikazuje dva leoparda sa oe strane palminog lista i dvoglavog orla na vrhu. Ornament simbolizuje porodično stablo, što je simbol drveta života u srednjovekovnoj tradiciji.

Kada zakorače u unutrašnjost Jakutije posetiocima će upasti u oči da su vrata na ulasku u nekadašnje učionice dosta niska. Objašnjenje zašto su tako zidana je vrlo zanimljivo i ogleda se u tome da su se učenici morali saginjati kad ulaze u učionicu i na taj način ukazivali poštovanje prema učitelju.

Na kupoli Jakutije postoje ukrasi od stalaktita koje Turci zovu Mukarnas. To je veoma tipičan uzbekistanski, seldžučki, azerbejdžanski i anadolski arhitektonski stil ornamentacije sa predivnom teksturom koja simbolizuje stalaktite i stalagmite.

Nekada važna obrazovna ustanova Jakutisjak medresa danas služi kao izložbena sala za islamsku i tursku umetnost. Zanimljive su postavke na kojima je prikazan život Erzurmljana, pribor za pisanje, nakit, predmeti za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, ali i voštane figure koje prikazuju učitelje i učenike, kao i porodičan život nekadašnjih žitelja Erzuruma.

Ispred Jakutske medrese zatekli smo lokalnog plesača poznih godina koji ljubazno dočekuje posetioce i priča im legende o Erzurumu, a za novinarku Kurira bio je voljan i da otpleše par koraka.

Lala-pašina džamija

Odmah iza Jakutske Medrese nalazi se džamija iz 16. veka, prva džamija koja je izgrađena u vreme Osmanskog carstva. Zove se Lala-pašina džamija po Lala Mustafa paši koji je finansirao njenu izgradnju.

Džamija ima jedan minaret, jer su džamije sa više minareta mogli podizati samo oni koji su bili otomanske krvi. Inače lala je ime za učitelja koji je učio sultanovu decu. Lala Mustafa paša je učio decu sultana Sulejmana Veličanstvenog.

Vodopad Tortum

Osim istorijskim znamenitostima Erzurum se može pohvaliti i prirodnim lepotama. Jedna od dve priordne atrakcije koje putnici namernici nikako ne bi smeli propustiti da vide svakako je vodopad Tortum na reci Aras.

Vodopad visine 48 metara i širok 21 metar, dobio je ime po istoimenom jezeru koje se nalazi 35 km severno od mesta Tortum na putu Erzurum- Artvin. U pejzažu oko vodopada izgrađene su stepenice sa terasastim odmorištima koja su za ljubitelje selfija idealna mesta za fotografisanje.

Drugi prirodni fenomen nastao pre 300 miliona nekoliko miliona godina kao posledica erozije tla su "Vilinski dimnjaci Narmana" (Fairy Chimneys of Narman) koje nazivaju i "Zemlja crvenih vila".

Vetar i kiša formirali su pejzaž crvenih vilinskih dimnjaka i uskih dolina koje znatiželjni turisti mogu da posmatrajući uređenim stazama, od kojih je najduža duga dva kilometa.

Ono što istočna Turska, odnosno cela Anadolija, provincija Erzurum i sam grad Erzurum mogu da ponude stranim turistima svakako je i bogata gastronomska ponuda koja obiluje tradicionalnim lokalnim specijalitetima, kako slanim, tako i slatkim.

Zaljubljenici u istoriju mogu da posete i Muzej Erzurum kojo osim izložbi ima i stalne postavke, od kojih posebnu pažnju privlače one iz najranije istorije civilizacije, postavke najstarijih oruđa i oružja za lov, svakodnevnih upotrebnih predmeta, skeleta mamuta...

SKIJALIŠTE PALANDOKEN "NA KORAK" OD GRADA

Već na putu od aerodorma do hotela turisti ne mogu a da ne primete da su brda iznad Erzuruma okićena mnoštvom žičara i ski staza.

To je planina "Palandoken" i zimski truistički centar udaljenžo svega tri kilometra od centra Erzuruna. Palandoken ima 56 ski staza ukupne dužine 71 kilometar. Čak sedam kilometara staza je osvetljeno za ljubitelje noćnog skijanja. Interesanto da žičare kreću iz jednog od mnogobrojnih hotela ovog zimskog centra, koji se ravnopravno nosi sa drugim turiskim zimskim centrima kao što su Bursa, uludag, Kars.

Ovaj zimski centar, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 3.176 metara bio je domaćin 25. Zimske Univerzijade 2011. godine, što ga je učinilo poznatim kao zimsku turističku destinaciju kako u Turskoj tako i u svetu.

Erzurum ima i dve skakaonice za ski skokove, tako da će i posetioci koji se bave ovim sportom u ovom gradu imati gde da vežbaju.

"Culture Root Festival"

Grupa novinara iz Srbije i Uzbekistana imala je priliku da na poziv Agencije za promociju turizma Republike Turske boravi u Erzurumu u vreme održavanja manifestacije "Culture Root Festival". Festval je prilika da grad privuče turiste iz cele Turske, ali i iz inostranstva, a za domaće stanovništovo je prilika da gostima ponude svoje tradicionalne proizvode od maslina obojenih prirodnim bojama, preko kandiranog čeri paradajza, pa do meda, začina, različitih vrsta sireva, kao i neizostavni džag kebab i kadaif.

- Cilj smo postigli kada smo videli da imamo desetine hiljada posetilaca iz nekoliko regiona Turske i inostranstva. Tokom festivala nemamo samo kulturne i umetničke izložbe, već brinemo i o deci i imamo događaje prilagođene njima i veoma smo ponosni što smo postigli i taj cilj. Minimum 500 aktivnosti je sprovedeno da posetioce upoznamo sa lokalnim gastronomskim specijalitetima Erzuruma, imamo časove kuvanja i radionice za izradu rukotvorina. Tradicionalna i moderna umetnost spojene su tokom ovog festivala kako bi ljudi svih uzrasta, od dece do starijih mogli da učestvuju i da se zajedno zabavljaju na festivalu - rekao je Jer.

On je dodao da se Erzurum nalazi u istočnom delu Turske i nije previše poznat stranim posetiocima, ali je istakao veliki potencijal grada posebno za goste koji su zainteresovani za zimske sportove.

RUSTEM PAŠA KARAVANSARAJ

Turisti koje namerno ili sučajno put nanese u Erzurum, a naročito oni koji vole lep i skup nakit, nikao nebi smeli da propuste a da ne posete "Rustem paša karavansaraj". To je manji tržni centar prepun zlatara i prodavnica nakita, kako zlatnog i srebrnog sa različitim dragim kamenjem, tako i skupocenog nakita koji je izražen od kamena "oltu", odnosno okamenjenog drvenog uglja lignita. Kamen je dobio ime po regionu Oltu gde ga sikopavaju.

Verovali ili ne lepi primerci brojanica za molitvu od ovog crnog kamena i srebra koštaju i po 1.000 dolara. To su posebni komadi koje ljudi zapravo nikada ne kupuju za sebe, već isključivo za posebne osobe.

Sve zlatare ujedno su i menjačnice, pa potencijalni kupci ne moraju unapred da menjaju strane valute u tursku liru.

Inače, u manjim turskim gradovaima i varošicama menajčinca uopšte nema, dok u Erzurumu ima ali su veoma retke. To može biti problem stranim turistima, pogotovo što kupovina za evra nije moguća. Drugi problem strancima koji stignu u Erzurum je što lokalnom naročito starije stanovnoštvo, ne govori engleski jezik, pa je sporazumevanje jako otežano. Čak i zaposleni u hotelima ne mogu se pohvaliti naročitim znanjem engleskog jezika.