Bri­ga o zdra­vlju je prioritet

Ko­n­fe­re­n­ci­ja „Zdra­vlje že­na Sr­bi­je“ u or­ga­ni­za­ci­ji ma­ga­zi­na Le­pa & Sre­ć­na i ove go­di­ne oku­pi­la je stru­č­nja­ke s ci­ljem da uka­že na va­žnost bri­ge o zdra­vlju že­na kroz edu­ka­ci­ju i pre­ven­ti­v­ne preglede

- Ma­ga­zin Le­pa & Sre­ć­na ove go­di­ne sla­vi 10 go­di­na pos­to­ja­nja. Već de­ce­ni­ju naš ci­lj je da, sla­ve­ći je­din­stve­nost, le­po­tu, mu­drost i sna­gu že­ne, njen ži­vot uči­ni­mo lep­šim, sa­dr­ža­j­ni­jim i sre­ć­ni­jim. Ka­žu da u Sr­bi­ji o zdra­vlju ra­z­mi­šlja­mo tek ka­da ga izgu­bi­mo. Stru­č­nim te­k­sto­vi­ma i ko­ri­snim sa­ve­ti­ma pod­sti­če­mo na­še či­ta­te­lj­ke da bri­nu o svom zdra­vlju na vre­me. Pre­ve­n­ci­ja je po­la zdra­vlja i tre­ba­lo bi da bu­de naš prio­ri­tet - re­kla je Ža­kli­na Mi­len­ko­vić, glav­na i od­go­vor­na ured­ni­ca ma­ga­zi­na Le­pa&Sre­ć­na.

Pri­su­t­ni­ma su se obra­ti­li i dr Mi­r­sad Đe­r­lek, dr­žav­ni se­kre­tar Mi­ni­sta­r­stva zdra­vlja, i prof. dr Ma­ri­ja Zdra­v­ko­vić, di­re­k­to­r­ka KBC Be­ža­ni­j­ska ko­sa, ko­ji su ista­kli zna­čaj pre­ven­ti­v­nih pre­gle­da i sa­vre­me­nih me­to­da le­če­nja bo­le­sti ko­je na­j­če­šće po­ga­đa­ju že­ne:

- Bri­ga o zdra­vlju že­na je prio­ri­tet svih prio­ri­te­ta dr­ža­ve. Kad bih na­bra­jao za­što je zdra­vlje že­na to­li­ko bi­t­no, tre­ba­lo bi mi vi­še od po­la sa­ta. Sa­da ću po­ku­ša­ti sa­mo u jed­noj re­če­ni­ci, a to je da su že­ne ogro­man po­te­n­ci­jal za sva­ku dr­ža­vu, a po­se­b­no za Sr­bi­ju. Mo­ra­mo da bri­ne­mo o zdra­vlju.

- Pre­ve­n­ci­ja je osnov sve­ga, da na vre­me ot­kri­je­mo bo­le­st ka­ko bi­smo na vre­me za­po­če­li le­če­nje i sa­mim tim spa­sli ži­vo­te. Sre­ćan sam što ima­mo si­gu­r­no na­j­bo­lji zdra­v­stve­ni si­stem na Ba­l­ka­nu, a naš ci­lj je da ga po­di­g­ne­mo na vi­ši ni­vo. Že­ne su stub po­ro­di­ce, ali i dr­ža­ve - re­kao je dr Mi­r­sad Đe­r­lek.

Prof. dr Ma­ri­ja Zdra­v­ko­vić ista­kla je da je edu­ka­ci­ja va­žna za fu­n­k­cio­ni­sa­nje po­ro­di­ce i ot­kri­la sa ko­jim bo­le­sti­ma se že­ne na­j­če­šće suo­ča­va­ju da­nas.

- Mi, že­ne, veo­ma če­sto u svim oba­ve­za­ma mi­sli­mo da bu­de­mo ja­ko po­sve­će­ne svi­ma oni­ma ko­ji nam zna­če. Že­li­mo da bu­de­mo do­bre će­r­ke, ma­j­ke, ko­le­gi­ni­ce, unu­ke... I sve to že­le­ći, za­bo­ra­vlja­mo na se­be. To je opa­san tre­nu­tak jer ge­ne­ri­še po­če­tak bo­le­sti. Da bi se bo­le­st izbe­gla, na­j­va­žni­je je da mi­sli­mo o zdra­vlju, a na­vi­ke ko­je odre­đu­ju zdra­v­stve­ni put fo­r­mi­ra­ju se u de­ti­nj­stvu.

Strah od suo­ča­va­nja s ra­kom dojke

U okvi­ru pr­vog pa­ne­la go­vo­ri­lo se o stra­hu od suo­ča­va­nja s ra­kom do­j­ke, va­žnos­ti edu­ka­ci­je, sa­mo­pre­gle­da, re­dov­nih pre­gle­da i ra­ne di­ja­g­nos­ti­ke, kao i o ulo­zi dru­štva u ce­li­ni. Mo­de­ra­tor pr­vog pa­ne­la bi­la je Je­le­na S. Spa­sić, no­vi­na­r­ka Ku­ri­ra, a go­vo­ri­li su me­di­kal­ni on­ko­log IO­RS dr Si­mo­ni­da Bo­bić, psi­ho­log IO­RS Ale­k­san­dar Ra­n­ge­lov, se­nior pro­du­kt me­na­džer ko­m­pa­ni­je „Ga­le­ni­ka“ dr Na­ta­ša Mi­le­tić Ara­n­đe­lo­vić i isku­stve­na sa­ve­t­ni­ca za po­dr­šku že­na­ma Že­n­skog cen­tra „Mi­li­ca“ Zo­ri­ca Ku­bi­ček.

Na­ta­ša Mi­le­tić Ara­n­đe­lo­vić iz ko­m­pa­ni­je „Ga­le­ni­ka“ uka­za­la je na va­žnost jav­nih ka­m­pa­nja u ši­re­nju sve­sti i in­fo­r­mi­sa­nos­ti že­na o ra­ku do­j­ke, te ve­zu iz­me­đu ste­pe­na in­fo­r­mi­sa­nos­ti i sto­pe izle­če­nja, pa je na­ve­la i pri­mer „Ga­le­ni­ki­ne“ ka­m­pa­nje  ,,Pantenol Roze oktobar“ sa porukom ,,Skini kamen sa srca, obavi pregled grudi“.

Pre­ve­n­ci­ja ka­r­dio­va­sku­lar­nih bolesti

Ka­r­dio­va­sku­lar­ne bo­le­sti već de­ce­ni­ja­ma pred­sta­vlja­ju vo­de­ći uzrok smr­t­nos­ti ka­ko u sve­tu, ta­ko i u na­šoj ze­mlji. Ono što je za­bri­nja­va­ju­će je­ste da se de­mo­gra­f­ska sli­ka pa­ci­je­na­ta me­nja - dok su ra­ni­jih go­di­na mu­ška­r­ci či­ni­li ve­ći­nu pa­ci­je­na­ta, da­nas sve vi­še že­na bi­va po­go­đe­no ka­r­dio­va­sku­lar­nim obo­lje­nji­ma.

Mo­de­ra­to­r­ka dru­gog pa­ne­la bi­la je ured­ni­ca po­r­ta­la Ku­rir Zdra­vlje Vio­le­ta Ne­de­lj­ko­vić, a uče­sni­ci - ka­r­dio­log u Me­di­Grou­p sistemu dr La­ri­sa Va­si­lje­vić, nu­tri­cio­ni­sta Jo­va­na Sre­jić Fe­r­lu­ga, pro­fe­sor spo­r­ta Mi­lan Za­rić i psi­hi­ja­tar i psi­ho­te­ra­peut Ire­na Đo­r­đe­vić - go­vo­ri su o fa­k­to­ri­ma ri­zi­ka i po­ra­stu obo­le­va­nja kod mla­dih že­na, ge­ne­t­skoj osno­vi sr­ča­nih bo­le­sti i uti­ca­ju lo­ših ži­vo­t­nih na­vi­ka i stre­sa na sr­ča­no zdra­vlje.

Dr La­ri­sa Va­si­lje­vić iz Me­diGrou­p sistema ot­kri­la je za­što sve vi­še že­na odla­zi kod le­ka­ra zbog ovih bo­le­sti.

- Pro­me­nio se ži­vo­t­ni stil. Že­ne su sve vi­še an­ga­žo­va­ne u svim sfe­ra­ma ži­vo­ta i sa­mim tim su vi­še izlo­že­ne fa­k­to­ri­ma ri­zi­ka - hi­pe­r­ten­zi­ji, po­vi­še­nim ma­sno­ća­ma u kr­vi, še­će­ru, a že­ne u sred­njem ži­vo­t­nom do­bu ula­ze u me­no­pau­zu. Ne­ma­mo za­šti­t­nu ulo­gu estro­ge­na, ko­ji de­lu­je na kr­v­ne su­do­ve, ta­ko da je sve vi­še že­na ko­je bo­lu­ju od ko­ro­nar­ne bo­le­sti - ista­kla je dr Va­si­lje­vić.

Hro­ni­č­na op­stru­k­ti­v­na bo­le­st plu­ća (HO­BP)

Po­se­ban ak­ce­nat na tre­ćem pa­ne­lu sta­vljen je na na­j­če­šća plu­ć­na obo­lje­nja, nji­ho­vo ra­no ot­kri­va­nje i mo­gu­ć­nos­ti sa­vre­me­nog le­če­nja.

Uče­sni­ce tre­ćeg pa­ne­la bi­le su ko­n­su­l­tan­t­ki­nja SZO za ži­vo­t­nu i ra­d­nu sre­di­nu i zdra­vlje prim. dr Eli­za­bet Pau­no­vić, šef Od­se­ka op­šte pu­l­mo­lo­gi­je KBC Zve­zda­ra doc. dr Na­ta­ša Pe­tro­vić Sta­no­je­vić i spe­ci­ja­li­sta pu­l­mo­lo­gi­je, na­če­l­ni­ca Ode­lje­nja za pu­l­mo­lo­gi­ju i ale­r­go­lo­gi­ju sa imu­no­lo­gi­jom KBC Be­ža­ni­j­ska ko­sa prim. dr sci. med. Ana Sto­ja­no­vić i pu­l­mo­log dr Ta­tja­na Ra­do­sa­vlje­vić, a mo­de­ra­tor je bi­la Je­le­na Vu­kić, no­vi­na­r­ka Ku­ri­ra.

Stručnjaci su na konferenciji istakli da HO­BP postaje bolest žena. Osim što je sve veći broj žena pušača, jedan od ozbiljnijih faktora je i aerozagađenje, koje je potpuno jednak faktor rizika i za muškarce i za žene. Pulmolog dr Tatjana Radosavljević istakla je da sve više žena koje ne puše, obolevaju, zbog svega što žena radi u kući poput čišćenja i kuvanja.

Dr Nataša Petrović Stanojević govorila je o tome da je pušenje primarni faktor rizika za HOBP, ali i da nepušači mogu razviti HOBP iz drugih faktora rizika, uključujući genetske faktore - Nedostatak a1- antitripsina,i neki drugi genetski faktori mogu uticati na funkciju pluća i doprineti razvoju HOBP. Izloženost dimu od sagorevanja drveta, I drugih goriva za kuvanje i grejanje, kao što su otvorena ognjišta u starim kućama, doprinosi značajnom broju slučajeva HOBP, posebno u manje razvijenim zemljama. Takođe profesionalna izloženost, određene profesionalne ekspozicije takođe mogu povećati rizik – radnici na roštilju, ili radnici u hemijskoj industriji. Odrastanje u okruženju sa pasivnim pušenjem i česte nelečene respiratorne infekcije u detinjstvu mogu povećati podložnost osobe da razvije HOBP.