Rudnik gvožđa kojim upravlja švedska državna kompanija LKAB, sada ima potencijal da postane i najvažniji evropski rudnik kritičnih sirovina. Prošle godine je ova kompanija saopštila da su u neposrednoj blizini postojećih aktivnih rudnika u Kiruni u ležištu Per Geijer pronađene velike rezerve minerala retke zemlje koji spadaju u ključne sirovine za zelenu tranziciju.
Kiruna je grad sa više od 20 hiljada stanovnika čija je sudbina uvek bila tesno povezana s najvećim podzemnim rudnikom gvožđa u Evropi. Osnovan je na krajnjem severu Švedske kako bi se obezbedio smeštaj zaposlenima u rudarsko industrijskom kompleksu, i upravo je celo jedno naselje u procesu preseljenja na novu lokaciju usled širenja rudarskih operacija.
Premeštanje naselja na novu lokaciju počelo je pre desetak godina. Reakcije građana su podeljene, ali su svesni važnosti ovog rudnika za njihovu zajednicu i celu zemlju.
Procena je da nalazište Per Geijer leži na više od milion tona oksida praseodima ili neodima. To bi bilo dovoljno da se zadovolji veliki deo buduće potražnje EU za proizvodnjom trajnih magneta koji su potrebni za elektromotore za električna vozila i vetroturbine. Poput litijuma, minerali retkih zemalja ključni za funkcionisanje svih savremenih tehnologija, uključujući i baterije, a važni su i za vojnu industriju.
Prvi centralni delovi Nove Kirune predstavljeni su u septembru 2022. godine, a gradska većnica bila je inicijalni izgrađeni objekat. Iako izazovno, ovo se posmatra kao važan iskorak u sigurniju budućnost, pa tako vlasti planiraju da presele oko 3.000 stambenih jedinica, kao i javnih, komercijalnih i rekreativnih zgrada.
Na spisku za selidbu je i luteranska crkva izgrađena pre više od 100 godina. Relokacija najsevernijeg švedskog grada trajaće još najmanje deset godina, a možda i duže ako se rudnik bude dalje širio, što deluje izvesno ukoliko se pogledaju procene nalazišta kritičnih sirovina za kojima vlada ogromna potražnja širom sveta.
U Evropi je trenutno jedna od važnijih tema kako razviti odgovornu, održivu eksploataciju kritičnih sirovina poput litijuma i minerala retke zemlje, pa se očekuje da će potražnja vrtoglavo porasti zbog elektrifikacije, pa je scenario globalne nestašice u vreme rastućih geopolitičkih tenzija veoma moguć.
Prema proceni Evropske komisije, potražnja za litijumom će porasti tri puta, a za mineralima retke zemlje više od pet puta do 2030. godine. Danas je Evropa zavisna od uvoza ovih sirovina, gde Kina potpuno dominira tržištem, što povećava ranjivost evropske industrije. Ovakvo otkriće je dobra vest ne samo za LKAB, region i švedski narod, već i za celu Evropu koja pokušava da osigura nezavisnost u snabdevanju ključnim sirovinama za zelenu i digitalnu tranziciju. Istraživanja su takođe pokazala da ležište sadrži do sedam puta više fosfora od rude koju LKAB danas kopa u Kiruni. Fosfor je jedan od tri najvažnija sastojka za proizvodnju mineralnih đubriva i takođe se nalazi se na popisu kritičnih sirovina EU, zajedno sa litijumom, bakrom, kobaltom...
Iako sve ovo može uvesti Švedsku u novi period značajnog napretka u pogledu ekološke tranzicije, radovi ne mogu početi bez dozvola koje se u rudarskoj industriji obično čekaju dugo. Kompanija LKAB se nada da će postupak biti ubrzan na osnovu nedavno usvojenog EU Zakona o kritičnim sirovinama koji je donet s ciljem da podstakne istraživanja, rudarenje i preradu strateških minerala na tlu Evrope.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
