Suprotno slikama otvorenih kopova i opustošenih predela koji su viđani kao najava budućeg rudnika litijuma, projekat „Jadar" planiran je kao podzemni rudnik koji bi imao znatno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. To znači da bi poljoprivreda mogla neometano da se odvija paralelno sa rudarskim aktivnostima, što su potvrdile i preliminarne studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Uvrežena mišljenja u javnosti jesu neutemeljena, jer bi se rudarske aktivnosti u projektu „Jadar" odvijale na dubini između 300 i 600 metara uz primenu električnih vozila, a sva komunikacija sa površinom terena bi se odvijala preko dva okna. Osim toga, za vodosnabdevanje podzemnog rudnika „Jadar" bi se koristile prećišćene podzemne rudničke vode i prikupljana kišnica, tako da ne bi postajao nikakav uticaj na kvalitet voda koje koristi lokalno stanovništvo. S druge strane, sve otpadne vode bi bile prečišćene i dodatno oplemenjene mineralima pre vraćanja u reku Jadar.
- Na osnovu modelovanja mogućih uticaja na okruženje zaključak je da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa rudarenjem. Kada govorimo o vodi, rudnik i fabrika ni na koji način ne bi smanjivali dostupnost niti uticali na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode. Nezavisni stručnjaci, među kojima je 40 profesora univerziteta, utvrdili su da su predviđene mere zaštite dovoljne da spreče zagađenje kako površinskih tako i podzemnih voda. Rudničke vode bi se prikupljale u hidroizolovanim vodosabirnicima i nakon prečišćavanja koristile u proizvodnom procesu - objašnjava dr Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.
Sve to govori u prilog tome da ne bi bilo ni strašnih scenarija koji se plasiraju građanima - da će se zagađene vode iz Jadra izlivati u plodna polja i onemogućiti nastavak poljoprivrede i stočarstva. Istraživanja nezavisnih stručnjaka, sprovedena u okviru procene uticaja na životnu sredinu, pokazuju da u zoni podzemnog rudnika „Jadar" ne bi došlo do osetnijeg sleganja tla, što je takođe važno za buduće poljoprivredne aktivnosti.
Rezultati modelovanja pokazuju da se iznad periferne zone rudnika na površini od 780 hektara tek nakon nekoliko decenija očekuje sleganje od jednog centimetra, dok bi u centralnoj rudarskoj zoni na oko 7 hektara sleganje bilo maksimalno 20 santimetara.
Preliminarne studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar" potvrdile su da se ovaj projekat velikog potencijala može bezbedno realizovati. Reč je o najvećoj direktnoj stranoj investiciji koja bi u potpunosti zaokrenula ekonomske prilike u Srbiji nabolje, donela brojne benefite, uključujući privlačenje stranih investicija poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, ali i proizvođače električnih vozila.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
