U moru negativnih stvari koje je donela pandemija korona virusa dogodile su se i neke pozitivne promene, poput one da su se ljudi okrenuli zdravijem stilu života, sportu i rekreaciji. U tom periodu proizvođači sportske opreme doživeli su svojevrsni bum, a među njima i proizvođači bicikala.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupan broj firmi koje se bave proizvodnjom bicikala i invalidskih kolica u našoj zemlji je 29. Ove kompanije su u toku 2022. godine ostvarile prihode od 7,2 milijarde dinara (7.205.161.000), dok je ostvarena dobit iznosila 426.375.000 dinara.
Samo godinu dana ranije – 2021. ove kompanije ostvarile su prihod od 7.350.434.000 dinara i dobit od 655 miliona dinara (655.293.000), dok su u prvoj godini pandemije (2020) poslovni rezultati bili sledeći: ostvareni prihod iznosio je 5.932.176.000, a dobit 445.722.000 dinara.
Među najvećim proizvođačima bicikala izdvojile su se kompanije: Planet bike, Capriolo, Crossbike, Venera bike, Velo partner, Cassini wheels, Kripton company, Markoni sport, E prime, Sporting machine… Najveća među pomenutima je Planet bike, koja zapošljava 239 radnika, a u 2022. godini ostvarila je dobit veću od 100 miliona dinara (102.188.000).
Zanimljivo je da dve kompanije koje su radile „u plusu“ u 2022. godini nemaju registrovane zaposlene.
Marija Đukić, vlasnica firme Markoni sport koja se bavi proizvodnjom, ali i rentiranjem bicikala, objašnjava da se u našoj zemlji bicikle „ne proizvode”, već se zapravo sklapaju od delova.
- Mi smo imali veliku potražnju za biciklama tokom 2020. i 2021. godine, kada je i rast prodaje bio izuzetan. U tom periodu imali smo problema sa snabdevanjem, pošto je veliki broj proizvođača tada ušao u velike lagere -objašnjava Đukić i ističe da su nakon ovih dešavanja svoju proizvodnju autsorsovali.
Ona navodi i da njena firma ne izvozi bicikle, ali u našoj zemlji sarađuje sa pojedinim sportskim i dečjim brendovima.
Govoreći o tome kako napraviti uspeh u ovom poslu, Đukić objašnjava da su moguća dva puta – prvi je da se bavite proizvodnjom skupih bicikli, za šta, kako kaže, tržište u našoj zemlji ne postoji – izuzev crnog tržišta koje država već godinama pokušava da uredi. Drugi način je masovna proizvodnja, koja podrazumeva izvoz.
Vlasnica Markoni sporta objašnjava i da je biciklizam, kako kod nas tako i u svetu, u velikoj krizi, zbog pada standarda, kao i da ljudi sve manje novca izdvajaju za ovaj vid rekreacije. Sa druge strane, prema rečima naše sagovornice, rentiranje bicikala se ne smanjuje i opstaje svih ovih godina.
- Mi imamo najveći sistem za rentiranje bicikala, nalazimo se sa obe strane Ade, kao i na 25. maju. Plan je da se proširimo i na druge gradove - zaključila je Đukić.
Dejan Olah, generalni menadžer kompanije Capriolo, saglasan je da su godine pandemije donele veliku potražnju kada su bicikle u pitanju, ali isto tako da su stigli i novi izazovi.
- Poslovanje u svetu biciklizma je sezonalnog karaktera i najvećim delom pikove ima u aprilu i maju. Takođe, svaka godina je specifična i nosi svoje izazove. Tokom 2020. i 2021. godine, kada je trajala pandemija Covid-19, bila je velika potražnja za sportskom opremom, jer su ljudi bili u neizvesnosti i većinom su odmor provodili na planinama i domaćim turističkim destinacijama. Odmor se ogledao u šetnjama, vožnji bicikla po prirodi, pa je samim tim i prodaja bicikala doživela uspon - kaže on u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da „gde ima uspona ima i padova“.
- Velika potražnja dovela je do kašnjenja isporuka brodom, odnosno do enormnog poskupljenja brodskog transporta, što je uslovilo poskupljenje proizvoda na tržištu generalno. Sve to je dovelo do pada prodaje u 2022. i 2023. godini. Pored svega toga javlja se i višak polovne robe po internet sajtovima za online prodaju, što dodatno otežava prodaju novih proizvoda -kaže Olah.
Naš sagovornik navodi i da se u poslednjih nekoliko godina „javlja znatno veće interesovanje za bicikle i – naročito – električne bicikle kao ekološke proizvode, odnosno proizvode koji umnogome olakšavaju saobraćaj, pogotovo u velikim gradovima gde su izražene saobraćajne gužve i nedostatak mesta za parkiranje“.
Kako kaže, ljudi se sve više okreću biciklima, e-biciklima i električnim trotinetima.
BiznisKurir/Biznis.rs
