Iako je možda delovalo nezamislivo da kriptovalute uđu u tradicionalni bankarski sistem, to se ipak desilo. Naime, u jednoj evropskoj zemlji moguće je plaćanje poreza kriptovalutama. U pitanju je Švajcarska, koja sada definitivno vodi u trci za uvođenjem kriptovaluta u tradicionalne bankarske sisteme.
Ili se prilagođavate ili umirete – to je mantra širom sveta kada je u pitanju usvajanje digitalizacije, uključujući kriptovalute, od strane tradicionalnih banaka, piše Euronews.
A Evropa u ovom trenutku prednjači u globalnoj trci, i to sa Švajcarskom na vrhu, i to ne samo u tome da neki od njenih stanovnika mogu sada da plaćaju kafu koristeći kriptovalute, već i svoje poreze. Euronews podseća i da će od 1. januara 2025. godine na snagu stupiti i regulativa o kripto-aktivi (MiCAR), pa će biti lakše praćenje transakcija i od tog dana pružatelji usluga moraju dobiti ime onog ko šalje i onog ko prima kripto imovinu, bez obzira na iznos koji se prenosi.
- Evropa je ovde postala jedan od lidera, posebno kada govorimo o ovoj regulativi kripto imovine - rekao je Ilja Volkov, član odbora Crypto Valley asocijacije na simpozijumu nevladine organizacije Web3 u Ženevi.
Na simpozijumu su se okupili predstavnici tradicionalnih i digitalnih banaka i provajdera blokčejn usluga, kako bi razgovarali o usvajanju tehnologije i kriptovaluta.
I na pitanje da li bi bitcoin mogao da završi na redovnom bankovnom računu, Volkov je odgovorio – sigurno.
- Klijenti tradicionalnih banaka ih već pitaju o pristupu kriptovalutama - rekao je Volkov, objašnjavajući da je evolucija ove tehnologije slična prelasku sa plaćanja kreditnim karticama na Apple ili Google plaćanja.
Volkov je rekao da će ta tehnologija postati ne samo očekivana, već i potrebna korisnicima tradicionalnih finansijskih institucija.
- Mislim da je to veoma važno, jer je transparentnije i efikasnije u pogledu troškova - rekao je on, govoreći o tome kako je tehnologija koja stoji iza kriptovaluta, nazvana blokčejn, decentralizovana.
ZAŠTITA IMOVINE
To znači da mu nisu potrebni posrednici, što smanjuje troškove, dok se kriptografija u blokčejnu – mreži računara koja se koristi za čuvanje zapisa o transakcijama – smatra garancijom za zaštitu imovine klijenata.
Tržišna kapitalizacija kriptovaluta je nedavno porasla na više od 2,6 triliona dolara (2,4 triliona evra) širom sveta, otprilike polovinu nemačkog nominalnog BDP-a.
Oni funkcionišu izvan uspostavljenih finansijskih sistema i nisu vezani za materijalnu imovinu poput zlata ili time da njima upravljaju centralne finansijske institucije. Međutim, kao rezultat toga, kriptovalute imaju tendenciju da budu nestabilnije od tradicionalnih valuta.
(Kurir.rs/Biznis.rs)
NE PROPUSTITE
