Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u utorak mere za smanjenje potrošnje energije i emisije gasova staklene bašte, saopšteno je iz EP.
Predložena revizija Direktive o energetskim karakteristikama zgrada ima za cilj da značajno smanji emisije gasova staklene bašte i potrošnju energije u građevinskom sektoru u EU do 2030. godine kako bi do 2050. godine postao klimatski neutralan.
Ostali ciljevi su renoviranje energetski najneefikasnijih zgrada i unapređenje razmene informacija o energetskim svojstvima.
Zgrade koje koriste ili su u vlasništvu javnih organa trebalo bi da imaju nultu emisiju do 2028. godine, a od 2030. to bi trebalo da važi za sve nove zgrade. Države članice će moći da uzmu u obzir potencijal globalnog zagrevanja tokom životnog ciklusa zgrada, što uključuje proizvodnju i odlaganje građevinskih proizvoda koji se koriste u njihovoj izgradnji.
Kada je reč o stambenim zgradama, zemlje članice će morati da uvedu mere kojima će obezbediti da se do 2030. prosečna upotreba primarne energije smanji u najmanje 16% zgrada, a da se do 2035. to postigne u najmanje 20-22% zgrada. zgrade.
U skladu sa novom direktivom i minimalnim zahtevima za energetske performanse, zemlje članice će morati da renoviraju 16 odsto energetski najneefikasnijih zgrada do 2030. godine, a 26 odsto do 2033. godine.
Ukoliko je to tehnički i ekonomski moguće, zemlje članice treba da postepeno uvode solarne uređaje u javne i nestambene zgrade, u zavisnosti od njihove veličine, iu sve nove stambene zgrade do 2030. godine.
Postepeno ukidanje kotlova na fosilna goriva
Države članice moraju usvojiti mere za dekarbonizaciju sistema grejanja i postepeno ukidanje kotlova na fosilna goriva u sistemima grejanja i hlađenja kako bi ih u potpunosti ukinuli do 2040. godine. Od 2025. godine biće zabranjeno subvencionisanje samostalnih kotlova na fosilna goriva. Međutim, i dalje će biti mogući finansijski podsticaji za hibridne sisteme grejanja, poput onih koji kombinuju kotao sa solarnim termalnim uređajem ili toplotnom pumpom.
Pored toga, države članice mogu izuzeti objekte zaštićene zbog njihove posebne arhitektonske ili istorijske vrednosti, privremene zgrade, crkve i verske objekte.
Direktiva je usvojena na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu sa 370 glasova za, 199 protiv i 46 uzdržanih. Da bi direktiva stupila na snagu, potrebno je da je zvanično odobri Veće ministara, navodi se u saopštenju Parlamenta.
Prema podacima Evropske komisije, zgrade u Uniji uzrokuju 40% potrošnje energije i 36% emisije gasova staklene bašte. Komisija je 15. decembra 2021. usvojila zakonski predlog za reviziju Direktive o energetskim performansama zgrada u okviru paketa "Spremni za 55%". Zahvaljujući novom evropskom zakonu o klimi iz jula 2021, ciljevi za 2030. i 2050. postali su deo obavezujućeg evropskog zakonodavstva.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: Đ. M.)
NE PROPUSTITE
