Tehnološka firma se zalaže za okončanje rada na daljinu, govoreći menadžerima sa sedištem u SAD da se odmah lično prijave ili napuste svoju funkciju, navodi se u internom memorandumu starijeg potpredsednika Džona Grejndžera od 16. januara.
Od rukovodilaca i menadžera se sada očekuje da budu lično najmanje tri dana u nedelji, a udaljeni radnici koji žive više od 80 kilometara od kancelarije imaju rok do avgusta da se presele bliže. Biće nekih izuzetaka za zaposlene sa zdravstvenim problemima ili služenjem vojnog roka.
Povratak na posao je komplikovan naporima kompanije poslednjih godina da se oslobodi nekretnina.
Brojne kancelarije IBM-a su zatvorene od pandemije, što je neke udaljene radnike dovelo u poziciju da bi mogli biti primorani da se kreću na velike udaljenosti kako bi zadržali posao. Zatvorene kancelarije uključuju Filadelfiju, centralnu državu Njujork i Ajovu.
Konsultantska firma kaže da radnici koji se ne pridržavaju moraju da se „odvoje od IBM-a“ i da će se podaci koristiti za praćenje posećenosti kancelarije i potvrdu usklađenosti sa novom politikom.
IBM-ov pomak od rada na daljinu je u stalnom porastu od pandemije. Pojedinačni timovi su već doneli ličnu politiku, a glavni izvršni direktor Arvind Krišna je glasno govorio o tome da preferira prisustvo u kancelariji.
U intervjuu Blumbergu u maju, Krišna je rekao da će unapređenja biti manje verovatna za radnike van lokacije - iako je takođe rekao da radnici neće biti primorani da se vrate.
Krišna je takođe rekao da kompanija planira da koristi veštačku inteligenciju da zameni 7.800 radnih mesta u narednih pet godina. Kompanija istovremeno očekuje smanjenje broja radnih mesta.
Objavljujući rezultate za četvrti kvartal prošle nedelje, glavni finansijski direktor Džejms Kavano rekao je da će kompanija potrošiti otprilike isti iznos kao prošle godine na restrukturiranje. IBM je smanjio 3.900 radnih mesta u januaru 2023, ali Kavano je rekao da kompanija zapošljava.
IBM nije usamljen u guranju svojih zaposlenih nazad u kancelariju, iako mnogi izvršni direktori odustaju od bitke da nateraju zaposlene da se vrate u kancelariju sa punim radnim vremenom, prema istraživanju izvršnih direktora iz The Conference Board-a.
Samo 4% američkih izvršnih direktora i 4% generalnih direktora širom sveta kažu da će dati prioritet vraćanju radnika u kancelariju sa punim radnim vremenom, pokazalo je istraživanje.
Umesto toga, privlačenje i zadržavanje talenata je glavni interni prioritet za poslovne lidere. Konferencijski odbor je ispitao više od 1.200 rukovodilaca, uključujući 630 izvršnih direktora, širom Sjedinjenih Država, Latinske Amerike, Japana i Evrope.
Ali to ne znači da neke američke kompanije ne zauzimaju čvrst stav u novoj godini.
UPS je nedavno objavio da napušta svoju politiku hibridnog rada i sada poziva korporativne zaposlene nazad na puno radno vreme. Politika će početi 4. marta, navodi se u internom dopisu koji je podeljen CNN-u.
U drugoj polovini 2023. godine, velike kompanije su najavile da postaju strože po pitanju kancelarijskog posla. U avgustu, izvršni direktor Amazona Endi Džesi rekao je da zaposleni koji se ne pridržavaju pravila 3 dana u nedelji u kancelariji mogu da vide da im je dani u tehnološkom gigantu odbrojani.
Meta je prošle godine rekla zaposlenima da će menadžeri nakon praznika rada pratiti prisustvo u skladu sa svojom politikom 3 dana u nedelji. Čak je i Zoom, koji je pokretao rad od kuće, pozvao svoje zaposlene nazad u kancelariju.
Kurir.rs/Blic Biznis
Preneo: M. N.
NE PROPUSTITE
