U Srbiji je Crni petak napravio gužvu, ne samo u prodavnicama i sajtovima, već i u saobraćaju, pa su tako mnoge glavne deonice bukvalno ostale zakrčene.
Kiša, vikend i popusti polako uzimaju danak, a blokirani su svi putni pravci.
Popusti privlače sve veći broj kupaca, ali čini se da su ove godine popusti od 70 odsto gotovo nemogući.
Ni to nije omelo ljude da se probijaju kroz gužve i pazare po jeftinijim cenama omiljene komade.
Kako se može videti po snimcima koji se šire mrežama, redovi ispred prodavnica su kilometarski. U tržnim centrima čini se kao da stampedo ulazi u renomirane butike.
Kako je nastao Crni petak?
Prva zabeležena upotreba termina „crni petak“ nije primenjena na praznične kupovine posle Dana zahvalnosti, već na finansijsku krizu. Konkretno, odnosi se na krah američkog tržišta zlata 24. septembra 1869. godine. Dva ozloglašena nemilosrdna finansijera sa Volstrita, Džej Guld i Jim Fisk, radili su zajedno da otkupe što više od nacionalnog zlata, nadajući se da će cenu podići do nebo i prodati ga za zapanjujući profit. Tog petka u septembru, zavera se konačno razotkrila, poslavši berzu u slobodan pad i bankrotirajući sve od barona sa Volstrita do farmera.
Prava istorija iza Crnog petka, međutim, nije tako vesela kao što trgovci možda veruju. Još 1950-ih, policija u gradu Filadelfiji koristila je taj termin da opiše haos koji je nastao dan posle Dana zahvalnosti, kada su horde kupaca i turista iz predgrađa preplavile grad uoči velike fudbalske utakmice koja je održana na tom mestu, kao i svake godine. Ne samo da policajci iz Filadelfije nisu mogli da uzmu slobodan dan, već su morali da rade izuzetno duge smene suočavajući se sa dodatnom gužvom i saobraćajem. Kradljivci su takođe iskoristili priliku i pobegli su sa robom, što je dodatno povećalo glavobolju za sprovođenje zakona.
Negde krajem 1980-ih, međutim, trgovci su pronašli način da ponovo osmisle Crni petak i pretvore ga u nešto što se odrazilo pozitivno, a ne negativno, na njih i njihove kupce. Rezultat je bio koncept praznika „crveno ka crnom“ i ideja da je dan nakon Dana zahvalnosti označio priliku kada su američke prodavnice konačno ostvarile profit.
Priča o Crnom petku se zaglavila, i ubrzo su mračniji koreni tog izraza u Filadelfiji uglavnom zaboravljeni. Od tada, jednodnevni prodajni dan prerasao je u četvorodnevni događaj i izazvao i druge „maloprodajne praznike“ kao što su subota/nedelja za mala preduzeća i sajber ponedeljak. Prodavnice su počele da se otvaraju sve ranije tog petka, a sada najposvećeniji kupci mogu da krenu odmah nakon Dana zahvalnosti.
Dakle, zaključak je da se Crni petak u u nekim prodavnicama završio i pre nego što je počeo i sat zvanično označio 00:00 časova, 25. novembar. Kako ste vi prošli u šopingu, pišite nam u komentarima.
Kurir.rs/najzena
NE PROPUSTITE
