Nemačka privreda će verovatno oslabiti i u četvrtom kvartalu, a njen oporavak sledeće godine biće mukotrpan i zavisiće od potrošnje domaćinstava, ocenjuje centralna banka.
Visoki troškovi energenata, slaba inostrana tražnja i povišene kamate naneli su štetu nemačkoj industriji, pa se ove godine nemačka privreda po stopi rasta svrstala među najslabije u Evropi.
- Privredna aktivnost će verovatno blago opasti i u četvrtom kvartalu 2023. godine - ocenila je centralna banka u svom poslednjem mesečnom izveštaju, dodajući da će oporavak od slabosti koja je počela na početku rata u Ukrajini biti "težak".
Nemački BDP je samo u periodu od aprila do juna porastao na kvartalnom nivou za 0,1 odsto. U prvom kvartalu aktivnost je stagnirala, au trećem je smanjena za 0,1 odsto. U četvrtom kvartalu pokazatelji su uglavnom slabiji od očekivanih.
Bundesbanka je oprezno optimistična u svojim prognozama za narednu godinu, ističući visoku zaposlenost, snažan rast plata i stabilizaciju pokazatelja raspoloženja.
- Postoje znaci blagog poboljšanja u novoj godini. Fundamentalni trend novih porudžbina navodi na zaključak da je pad inostrane tražnje možda dostigao dno - ocenjuje Bundesbank.
Međutim, to su samo pokazatelji, naglašavaju oni i dodaju da nema konkretnih dokaza o kontinuiranom poboljšanju globalne industrijske aktivnosti i da istraživanja ukazuju na pad novih narudžbina i generalno slabu tražnju.
Knjige narudžbi nemačkih kompanija polako se prazne i to bi moglo dodatno da uspori proizvodnju, upozoravaju. Podsticaj će biti potrošnja domaćinstava, ali će veći neto prihodi na kraju podstaći rast realne potrošnje, navodi Bundesbanka.
(Kurir.rs/Index)
NE PROPUSTITE
