Srbija je tokom prošle godine proizvele oko 30 miliona litara vina, a prema procenama Privredne komore Srbije imamo kapaciteta i za 70 miliona litara. Zavesa na ovogodišnji sajam vina tek što je spuštena, a najpoznatiji i najuspešniji vinari saglasni su u jednom - naša zemlja ima proizvode koji po kvalitetu zadovoljavaju ukuse i najzahtevnijih vinopija, ali i dalje muku mučimo da nedovoljnom količinom vina neophodnom da bi se bolje pozicionirali na mapi Evrope.
Gotovo 20.000 hektara zemljišta u Srbiji je pod vinovom lozom, a te površine poslednjih nekoliko godina stalno rastu. S druge strane, pored domaćeg, Srbi najviše piju makedonsko vino, dok naše najviše piju Rusi. Srbija je tokom 2022.godine izvezla vina u vrednosti od 21 milion evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 36,8 miliona evra.
VINOGRADI STARI OD 10 DO 20 GODINA
U Srbiji je registrovano 450 proizvođača vina koja se stavljaju u promet, a prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava. U okviru rejonizacije vinogradarskih područja tri vinogradarska regiona obuhvataju ukupno 22 rejona sa 77 vinogorja. Prosečna starost vodećih vinograda je 10 do 20 godina. Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa, a prosečan prinos grožđa je osam tona po hektaru.
Prema rečima sekretara Udruženja vinara Župa Saše Paunovića domaći proizvođači ne proizvode dovoljne količine ni za domaće potrebe, tako da teško da mogu da ispune zahteve kupaca u inostranstvu.
- Izvoz iz Župe je zanemarljiv, a i Srbija bi mogla da proda mnogo više vina, da ga ima. Problem su količine, jer mi ukupno imamo 12.000 hektara vinograda koji su pogodni za proizvodnju kvalitetnog vina i jasno je da nemamo dovoljno vina ni da zadovoljimo trećinu svojih potreba. To su sporadični slučajevi izvoza u Rusiju, Кinu i nešto po Evropi. Svi imaju mogućnost da prodaju u inostranstvu, ali nemaju dovoljnu količinu robe - kaže Paunović.
RUSI PIJU SRPSKO VINO
Dominantan je izvoz na tržište Ruske Federacije, gde je prošle godine prodato 6,1 miliona litara vina, što je 35,1 odsto ukupne količine izvezenog srpskog vina. Najveće količine prošle godine, posle Rusa, od nas su kupili potrošači iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Tokom prošle godine je tržište Evropske unije imalo udeo od oko 18 u ukupnom izvozu ovog pića. Lane je, kao i prethodne godine, najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije.
On navodi da je vino stranih proizvođača koji u svojim zemljama imaju subvencije, a ne plaćaju kod nas carine konkurentnije na našem tržištu.
- Distributeri uvoze jeftina vina iz Čilea, Portugalije, Severne Makedonije, Francuske, Španije, Italije, koja su lošeg kvaliteta i tamo koštaju 1,5 evra, a ovde ih prodaju i za 15 i 20 evra. Njih prodaju lepa pakovanja i poreklo na etiketi - kaže Paunović.
On napominje da u Srbiji kvalitetno vino morate lepo da spakujete da biste ga prodali, i dodaje da su cene ambalaže drastično skočile, zbog čega je domaće piće sve manje konkurentno.
- Boca, etiketa i čep koštaju oko 1,2 evra i to ako se kupuju na veliko. Za 0,75 litara vina je potrebno nešto više od kilogram grožđa, a ove sezone je ono minimalno zadovoljavajućeg kvaliteta koštalo 70 do 80 dinara po kilogramu. I ako se dodaju porezi, transport i marketing, bez zarade vinara, boca vina nas košta tri evra, a uvozno može da se dobije po ceni od dva do 2,5 evra i da piše da je proizvedeno u inostranstvu, a ogroman je problem što je nama sve strano bolje nego domaće - ukazuje Saša Paunović.
Iz Privredne komore Srbije kažu da država za sektor vinogradarstva i vinarstva izdvaja značajna finansijska sredstva za podsticaje za vinogradarstvo i proizvodnju vina koji se odnosi na podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze, investicije u preradu i marketing, proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i selekciju vinove loze.
Daje i subvencije za nabavku novih mašina i opreme, unapređenje kvaliteta vina, funkcionisanje udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla i osiguranje zasada i rasadnika, a značajna sredstva se obezbeđuju i iz IPARD programa.
kurir.rs/RT Balkan
NE PROPUSTITE
