Pre tačno tri godine u Gradskoj upravi Beograda na javnom nadmetanju za kupovinu Sava centra stigla je samo jedna ponuda. Samo je kompanije Delta Holding u tom trenutku potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu.
Posle pune tri godine potpuno renovirani kongresni centar 9. novembra otvoriće vrata za Beograđane, a u rekonstrukciju je uloženo više od 111 miliona evra.
Kompletno renoviranje Sava centra podrazumevalo je zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, ali i uvođenje kompletno novih multimedijalnih instalacija.
GRADILI PO CIČI ZIMI
Sava Centar po projektu poznatog arhitekte Stojana Maksimovića izgrađen je za rekordno vreme sedamdesetih godina prošlog veka za potrebe organizacije Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. Radilo se usred zime, a ta zima bila je posebno oštra i hladna zbog čega su građevinci imali problem sa tvrdoćom betona. Jedan od inženjera KMG Trudbenik koje je gradilo objekat predložio je da se beton greje električnom strujom. Uprkos strahu da beton možda neće izdržati, ovo se pokazalo kao spasonosno rešenje
Investitor se obavezao na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene.
ISTORIJAT SAVA CENTRA
Najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u regionu, smešten je u neposrednoj blizini ušća Save u Dunav, udaljen pet minuta od centra grada i petnaest minuta od međunarodnog aerodroma "Nikola Tesla". Građen je od 1976. do 1979. godine, a glavni projektant i rukovodilac tima bio je arhitekta Stojan Maksimović.
Sve je počelo kada se Josip Broz Tito vratio iz Helsinkija sa Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji sa obavezom da će narednu konferenciju organizovati u Beogradu. Prestonica Jugoslavije tada nije imala kongresni centar koji bi mogao da ugosti brojne delegacije, pa je doneta odluka da se takav objekat napravi.
Pred Maksimovićem se te 1976. godine našao jasan zadatak i ne baš mnogo vremena za ispunjenje, dok je pred graditeljima bio kratak rok od oko godinu dana od početka gradnje do otvaranja konferencije - 15. juna 1977. Mesec dana pre početka događaja - 14. maja 1977. godine - konferencijski deo Sava centra svečano je otvoren.
Druga faza - zgrada Velike dvorane - završena je u junu 1978, a 13 meseci kasnije otvoren je i treći deo celine - hotel Beograd-Interkontinental. Tako je 1979. završen čitav kompleks.
Decenijama je bio mesto održavanja najvećih međunaradnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, a u njemu su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene. Mnogi pamte Samit nesvrstanih, Kongres Evropske banke za obnovu i razvoj, ali i mnoge spektakle i gostovanja velikana.
TITO POVEĆAO BROJ MESTA
Velika dvorana, poznata i kao Plava dvorana u prvim nacrtima trebalo je da ima dve i po hiljade sedišta. Pred sastanak sa predsednikom Titom tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević je smatrao da tolika sala neće naići na podršku i na pitanje Tita koliko su planirali mesta odgovorio mu je dve hiljade. Tito mu je na to uzvratio: „ništa bez četiri hiljade“.
Centar je, takođe, bio domaćin i mnogih značajnih umetničkih programa i ugostio je velike umetnike, kao što su Lučano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis, Henrik Šering, B.B.King, Zubin Mehta, Vladimir Aškenazi, Johan Štraus orkestar, Moskovski filharmonijski orkestar i Okazu filharmonijski orkestar.
Bobi Fišer je baš ovde reprizno odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim 1992. godine u jeku sankcija Srbiji i Crnoj Gori.
PRVI TENDER - 4 KOMPANIJE
Grad Beograd je 2016. godine prvi put ponudio "Sava centar" na prodaju, ali po sistemu javno-privatnog partnerstva. Na prvi tender se pored "Delte" javio još i konzorcijum koji su činili Aerodrom "Nikola Tesla", Energoprojekt i Beogradski sajam. Međutim, u drugom krugu niko od njih nije dostavio validnu ponudu.
Gubitak Sava centra u 2019. i 2020, prema podacima tadašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, iznosio je 528 miliona dinara, odnosno oko 4,5 miliona evra.
- Iz budžeta Grada dato je više od 22 miliona evra kako bi se pokrili gubici. Osim toga, njegova dugovanja Gradu su 903 miliona dinara, na ime poreza na imovinu - rekao je tada Vesić.
Centar "Sava" prodat je tek iz trećeg pokušaja - na prethodna dva tendera početna cena je bila 27,4 miliona evra, odnosno 21,9 miliona evra, ali nije dostavljena nijedna ponuda. Na kraju je 9. novembra 2020. prodat po ceni od 17,5 miliona evra.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
