Zbog neočekivano lepog vremena u novembru, setva ozimih useva još uvek nije završena, ali klimatske promene nisu jedini izazov za poljoprivrednike. U protekloj godini su se susreli sa veoma teškim dešavanjima, na lageru je neprodata roba, a samo pojedinci su ostvarili neku zaradu. Ove sezone cena repromaterijala jeftinija je više od 20 odsto nego prošle, ali su otkupne cene žita još uvek niske.
Ratari čekaju bolje vremenske uslove, ali i da repromaterijal dodatno pojeftini, jer je izvesno da cena njihovih proizvoda neće značajnije rasti.
- Sad mi možemo da nađemo seme od 40 do 80 dinara za kilogram pšenice. Ali kilogram pšenice je 20 dinara, tako da sledeće godine treba da vratimo tri ili četiri kilograma merkantilne pšenice za kilogram semena, što je izuzetno nepovoljno. Cene repromaterijala su pale, ali su cene i naših proizvoda pale, tako da nismo ništa sa tim dobili - objašnjava Vojin Trkulja iz Banatskog Višnjićeva.
U Institutu za ratarstvo u Novom Sadu potvrđuju da je nezaustavljiv trend sejanja pšenice sa tavana. Međutim, ne očekuju da će se površine pod strateški najvažnijom kulturom znatno smanjiti.
- Tokom poslednjih dvadesetak godina, površine pod pšenicom nikad nisu pale ispod 520.000 hektara tako da ni u nekom narednom periodu, a ni ove godine ne možemo očekivati drastično smanjenje. Bilo je i mnogo nepovoljnijih godina, godina kada je bila hiperinflacija, a kada su ratari i dalje sejali pšenicu, naravno, i druge ratarske useve - ukazuje dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo u Novom Sadu.
Onima koji za setvu čekaju promenu vremena, savetuje da u njivu uđu već sutra.
- Bolje je da seme čeka kišu u zemlji, nego u skladištima i nadamo se da će ovi topli vremenski uslovi omogućiti da seme što pre klija, odnosno da se formiraju usevi i možda jedna preporuka, kada govorimo o novembarskoj setvi, jeste da se poveća norma, odnosno količina semena za nekih desetak procenata - savetuje dr Mirosavljević.
Institut za agroekonomiju uradio je analizu troškova za sve one koji odlažu setvu zbog neizvesne isplativosti. Za 300 kilograma NPK đubriva po hektaru potrebno je oko 22.500 dinara, a za 35 litara goriva po obrađenom hektaru troškovi su oko 6.200 dinara.
Minimalan profit
Na lageru postoje i velike količine neprodate pšenice od prošle godine, kada je otkupna cena bila oko 15 dinara viša, nego sada. Zbog toga postoje poljoprivrednici koji razmišljaju o tome da li uopšte da ulaze u jesenju setvu ili da, ipak, sačekaju proleće.
- Jedan deo će sigurno napustiti poljoprivredu, a drugi deo će tražiti neke druge kulture od kojih može da preživi. Ja moram da pomenem kao ideju, s obzirom na to da ove godine imamo rekordan poljoprivredni budžet, nadležno ministarstvo može da razmišlja o tome da kao i neke druge zemlje u budžetu ostave sredstva da bi se ostvarila ta minimalna profitabilnost poljoprivrednih gazdinstava, kako ona ne bi propala - kaže prof. dr Zoran Rajić sa Instituta za agroekonomiju.
Iz Zadružnog saveza traže od nadležnih da se ukine porez na svaki izlazak zadružnih mašina u polja kooperanata, kako bi setva bila povoljnija, a zarada veća.
Kurir.rs/eKapija
NE PROPUSTITE
