Jesenja setva pšenice počinje sa već punim skladištima, ali je sigurno da će biti zasejane manje površine nego prošle godine. Zbog niske cene roda, poljoprivrednici će štedeti na repromaterijalu da bi smanjili troškove. Mnogi ratari u Mačvi najavljuju da će umesto semenske pšenice sejati seme s tavana. Ako ovome dodamo i činjenicu da su silosi puni starog žita neizvesno je kako će paori dočekati sledeću žetvu i zbog čega uopšte proizvode žito koje nemaju kome da prodaju.
O ovoj temi razgovarali Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije, a iz Novog Sada se uključio agroekonomista Žarko Galetin u programu Kurir televizije.
Galetin je istakao da je to jako loša vest, a da se pri primeni pune opreme agrotehnike, očekuje da se površina pod pšenicom poseje tim "tavanskim semenom", što je "jako loše":
- To naravno nije dobro. Neshvatljivo je da u trećoj deceniji 21. veka mi pričamo o ovome da naši prozvođači seju seme sa tavana, druge i treće reprodukcije - započeo je Galetin, objasnivši:
Ako uzmemo u obzir da će setvom tog semena 10 -15 odsto umanjiti prinos, a ako je proizvođač spreman na to, onda je to je poraz za sve nas koji se bavimo ovom strukom, a ne može da dođe do svesti naših ratara. Kada se stavi u odnos primena pune agrotehnike i cene koja nije odgovarajuća, to je činjenica, prevagu nosi to da je bolje uraditi punu agrotethniku, kojom će se umanjiti gubitak ili doneti veća zarada. Ja se nadam da će se tržište oporaviti i da će doći do viših cena...Kaže, ponovo, ovo je nešto što nije dobro... U odnosu na prošlogodišnje rekordne površine koje su bile oko 700.000 hektara, ove godine ako bude 500 i 600.000 hektara posađeno, to je neka procena... - poručio je Galetin i dodao:
- Ne možete dozvoliti da imate 650.000 hektara zemlje i da posejete usev čija je agrotehnika na nivou 19. veka! Vi morate da izvučete maksimum iz tog zemljišta, u smislu primene pune agrotehnike i oplemenjivanjem, a ne da vi u startu ne posejete sertifikovano seme! - zaključio je Galetin.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
