SVAKI SRBIN GODIŠNJE POJEDE 50 KG OVOG POVRĆA: Povrtari zadovoljni ovogodišnjim rodom, a zbog dobrih cena sve češće i izvoze

Svi povrtari koji su sejali krompir sada imaju pune rukeposla, jer je sezona vađenja počela. Sunčani dani oktobra im sasvim odgovaraju, jer mogu da obave posao kako treba, dok, s druge strane, klima tokom sazrevanja krompira nije bila svuda ista, stoga će se i prinosi razlikovati.

- Sa tom količinommožemo da zadovoljimo domaće potrebe i da ga izvezemo - ističe dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Cena crvenog i belog krompira po kilogramu na pijacamai u marketima je gotovo izjednačena. Kreće se od 100 do 150 dinara, dok je cena kada se kupuje naveliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.

Veliki proizvođač ovog povrća Branislav Zelenović, koji živi u selu Sirig, imaće u proseku 50 tona po hektaru. Zadovoljan je rodom i cenom naveliko. Takođe, objašnjava kako je krompir krupan, zdrav, čist i da ima odličnu cenu, 50-60 dinara košta kilogram naveliko. Bez obzira na to što tržišne prilike nisu iste svake godine, on proizvodi krompir duže od 30 godinai istrajava u tome.

- Za setvu treba uvek spremiti dosta novca, a ima sezonakada je krompir jeftin, dosta ga na domaćem tržištu bude i uvoznog, a prinosi mali i zato se krompir iz godine u godinu sve manje seje. Ne mogu svi povrtari finansijski da izdrže nisku cenui veliki ulog- navodi Zelenović.

Takođe, navodi i da je po hektaru potrebno oko 8.000 evra kada se saberu svi troškovi za seme, zaštitna sredstva, navodnjavanje itd. Semenski krompir je skup,kilogram je 120 dinara, pa ukoliko neko primenjuje gušću setvu, po hektaru su potrebne tri tone.

- Tamo gde su prinosi solidni, pokriće se troškovi ulaganja i zaraditi. Mada ima godina kada je krtola jeftina, pogotovo kada stigne uvozni, koji obaracenu domaće. Pre tri godine su se zbog niske cene ljudi razočarali i odustali - zaključuje Zelenović.

Površine pod krompirom su se značajno smanjileu odnosu na period od pre nekoliko godina, sve zbog visokih troškova ulaganja i prekomernog uvoza koji obara cene domaćem povrću.

Po rečima prof. dr Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ulaganja u krompir kreću se od 8.000 do 10.000 evra, a od te sume polovina se izdvaja za kupovinu semena.

- Visoki troškovisetve i jeftin krompir doprineli su da svake godine imamo sve manje domaćeg krompira. Dobra cena - evro po kilogramu bio je najbolji podsticaj za povrtareda se vrate setvi ovog povrća i budemo veći izvoznici, jer za to imamo dobre preduslove, odnosno plodne oranice - kaže prof. dr Ilin.

Takođe, ističe kako povrtarimanisu potrebne subvencije, već samo cena koja bi bila u skladu sa ulaganjima. Smatra da bi to predstavljalo najveći podsticaj, jer bi se više sejalo, a kupci bi bili na domaćem tržištu, zbog toga što je krompir u ishrani stanovništva najzastupljeniji u odnosu na ostalo povrće.

Povrtar Zelenović kaže da će, čim završi vađenje krompira, krenuti da ga prodaje u Severnu Makedoniju i na Kosmet.

- Dobio sam dozvolu da mogu da ga prodajem izvan zemlje, jer su analize pokazale da je zdrav- ističe Zelenović.

Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira, jer trgovinski lanci imaju svoju politiku.

Kurir.rs/Dnevnik