Svi povrtari koji su sejali krompir sada imaju pune ruke posla, jer je sezona vađenja počela. Sunčani dani oktobra im sasvim odgovaraju, jer mogu da obave posao kako treba, dok, s druge strane, klima tokom sazrevanja krompira nije bila svuda ista, stoga će se i prinosi razlikovati.
Na godišnjem nivou po glavi stanovnika pojede se oko 50 kilograma krompira, što znači da nam je potrebno oko 350.000 tona. Podaci o količini posejane krtole još uvek nisu poznati, ali smo ga prošle godine imali posejanog na 24.870 hektara, a prinos je u proseku iznosio 21,2 tone po hektaru, što znači da je bilo skoro 530.000 tona.
U toku godine sa njiva dobijemo u proseku od 450.000 do 500.000 tona krompira.
- Sa tom količinom možemo da zadovoljimo domaće potrebe i da ga izvezemo - ističe dr Đorđe Vojnović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Cena crvenog i belog krompira po kilogramu na pijacama i u marketima je gotovo izjednačena. Kreće se od 100 do 150 dinara, dok je cena kada se kupuje naveliko kod povrtara od 50 do 60 dinara.
Veliki proizvođač ovog povrća Branislav Zelenović, koji živi u selu Sirig, imaće u proseku 50 tona po hektaru. Zadovoljan je rodom i cenom naveliko. Takođe, objašnjava kako je krompir krupan, zdrav, čist i da ima odličnu cenu, 50-60 dinara košta kilogram naveliko. Bez obzira na to što tržišne prilike nisu iste svake godine, on proizvodi krompir duže od 30 godina i istrajava u tome.
- Za setvu treba uvek spremiti dosta novca, a ima sezona kada je krompir jeftin, dosta ga na domaćem tržištu bude i uvoznog, a prinosi mali i zato se krompir iz godine u godinu sve manje seje. Ne mogu svi povrtari finansijski da izdrže nisku cenu i veliki ulog - navodi Zelenović.
Takođe, navodi i da je po hektaru potrebno oko 8.000 evra kada se saberu svi troškovi za seme, zaštitna sredstva, navodnjavanje itd. Semenski krompir je skup, kilogram je 120 dinara, pa ukoliko neko primenjuje gušću setvu, po hektaru su potrebne tri tone.
- Tamo gde su prinosi solidni, pokriće se troškovi ulaganja i zaraditi. Mada ima godina kada je krtola jeftina, pogotovo kada stigne uvozni, koji obara cenu domaće. Pre tri godine su se zbog niske cene ljudi razočarali i odustali - zaključuje Zelenović.
KROMPIR STIŽE IZ 26 ZEMALJA
Prema statističkim podacima Pirvredne komore Srbije, prošlogodišnji uvoz bio je oko 47.950.000 kilograma krompira i platili su ga 18.271.812 evra. Najviše je prispelo iz Francuske 27.800.000 kilograma, a zatim iz Nemačke, ali vidno manje, tačnije 9.230.000 kilograma, i iz Holandije 5.642.000 kilograma. Za osam meseci 2023. godine uvezli smo 41.780.000 kilograma krompira. Podaci iz PKS pokazuju da je na domaće tržište stizao iz čak 26 zemalja. Količinski ga je najviše bilo iz Francuske, Nemačke i Belorusije.
Površine pod krompirom su se značajno smanjile u odnosu na period od pre nekoliko godina, sve zbog visokih troškova ulaganja i prekomernog uvoza koji obara cene domaćem povrću.
Po rečima prof. dr Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ulaganja u krompir kreću se od 8.000 do 10.000 evra, a od te sume polovina se izdvaja za kupovinu semena.
- Visoki troškovi setve i jeftin krompir doprineli su da svake godine imamo sve manje domaćeg krompira. Dobra cena - evro po kilogramu bio je najbolji podsticaj za povrtare da se vrate setvi ovog povrća i budemo veći izvoznici, jer za to imamo dobre preduslove, odnosno plodne oranice - kaže prof. dr Ilin.
Takođe, ističe kako povrtarima nisu potrebne subvencije, već samo cena koja bi bila u skladu sa ulaganjima. Smatra da bi to predstavljalo najveći podsticaj, jer bi se više sejalo, a kupci bi bili na domaćem tržištu, zbog toga što je krompir u ishrani stanovništva najzastupljeniji u odnosu na ostalo povrće.
Povrtar Zelenović kaže da će, čim završi vađenje krompira, krenuti da ga prodaje u Severnu Makedoniju i na Kosmet.
- Dobio sam dozvolu da mogu da ga prodajem izvan zemlje, jer su analize pokazale da je zdrav - ističe Zelenović.
Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik krompira, jer trgovinski lanci imaju svoju politiku.
Kurir.rs/Dnevnik
NE PROPUSTITE
