Kao i bliskoistočni ratovi u prošlosti, sukob između Izraela i Hamasa koji je izbio prošle nedelje ima potencijal da poremeti svetsku ekonomiju - pa čak i da je gurne u recesiju ako se više zemalja uključi, piše Blumberg.
Naime, oštrija eskalacija sukoba mogla bi da dovede Izrael u direktan sukob sa Iranom, dobavljačem oružja i novca Hamasu, koji su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom grupom. U tom scenariju, Blumberg Ekonomiks procenjuje da bi cene nafte mogle da porastu na 150 dolara po barelu, a globalni rast padne na 1,7%, što bi dovelo do recesije koja bi odnela oko trilion dolara globalne proizvodnje. Blumberg ističe da sekundarni efekti poput ovih ekonomskih nisu na prvom mestu posle ljudske tragedije ovog rata do sada, ali sukob na Bliskom istoku može da izazove zemljotrese u celom svetu jer je region ključni snabdevač energijom i u njemu se nalazi ključni brodski prolaz. Arapsko-izraelski rat iz 1973. godine, koji je doveo do embarga na naftu i godine stagflacije u industrijskim ekonomijama, je najbolji primer. Drugi sukobi su imali ograničeniji efekat, čak i kada su ljudski gubici bili veliki.
Blumberg podseća da je aktuelna svetska ekonomija ranjiva. Još uvek se oporavlja od inflacije pogoršane prošlogodišnjim ruskim napadom na Ukrajinu. I još jedan rat u regionu zemalja proizvođača energije mogao bi ponovo da podstakne inflaciju. Šire posledice mogle bi da proisteknu iz obnavljanja nemira u arapskom svetu, ali i od predsedničkih izbora sledeće godine u SAD, gde su cene benzina ključne za raspoloženje birača.
Svi ovi potencijalni efekti zavise od toga kako će se rat razvijati u narednim nedeljama ili mesecima. Blumberg Ekonomiks je ispitao mogući uticaj na globalni rast i inflaciju prema tri scenarija. U prvom slučaju, neprijateljstva ostaju uglavnom ograničena na Gazu i Izrael. U drugom, sukob se preliva u susedne zemlje poput Libana i Sirije u kojima se nalaze jake formacije koje podržava Teheran, pretvarajući ga u proksi rat između Izraela i Irana. Treći uključuje eskalaciju i direktan vojni sukob između jevrejske države i islamske republike.
U svim ovim slučajevima posledice su iste – skuplja nafta, viša inflacija i sporiji rast – ali je veličina ekonomskog šoka drugačija. Što se sukob više širi, njegov uticaj postaje globalniji, a ne regionalni. Naravno, stvarni opseg rizika i prilika je širi i složeniji nego što ovi scenariji mogu da obuhvate. Čak i jednostavne ekonomske uzročno-posledične lance teško je predvideti zbog nestabilnosti poslednjih godina, a ratove je mnogo teže predvideti.
Scenario 1 - Sukob ostaje ograničen na Gazu
Kada je Hamas 2014. godine kidnapovao i ubio trojicu Izraelaca od strane Hamasa to je izazvalo kopnenu invaziju na Gazu u kojoj je poginulo više od 2.000 ljudi. Borbe se nisu proširile van palestinske teritorije, a njihov uticaj na cene nafte i globalnu ekonomiju je bio prigušen. Broj poginulih prošle nedelje je ipak mnogo veći. Međutim, jedna od mogućih posledica sadašnjeg sukoba bilo bi ponavljanje te tragične priče – u kombinaciji sa strožim sprovođenjem američkih sankcija na iransku naftu.
Teheran je ove godine povećao proizvodnju nafte za čak 700.000 barela dnevno jer su razmene zatvorenika i zamrzavanje imovine signalizirali otopljavanje odnosa sa SAD. Ukoliko ovi bareli nestanu pod pritiskom SAD, Blumberg Ekonomiks procenjuje povećanje cene nafte od 3 do 4 dolara.
Uticaj na globalnu ekonomiju prema ovom scenariju bio bi minimalan, posebno ako bi Saudijska Arabija i UAE nadoknadili izgubljene iranske barele koristeći svoje rezervne kapacitete. U intervjuu na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda u Maroku, ministarka finansija SAD Dženet Jelen rekla je da u ovoj fazi ne vidi znake "velikih ekonomskih potresa", i rekla je da je ključno da se sukob ne širi.
Scenario 2 - Proksi rat
Šta ako se rat proširi? Hezbolah - politička partija i milicija koju podržava Iran i koja je moćan igrač u Libanu - već je razmenila vatru sa izraelskim snagama na granici i saopštila da je pogodila položaj izraelske vojske navođenim projektilima. Ako se sukob proširi na Liban i Siriju, gde Iran takođe podržava naoružane grupe, to bi se efektivno pretvorilo u posredni rat između Irana i Izraela – a ekonomske posledice bi bile oštrije.
"Iran i Hezbolah prate i procenjuju situaciju", kaže Jair Golan, bivši zamenik načelnika generalštaba izraelske vojske, i dodaje: "Ako se Hezbolah pridruži borbi, to bi mogli da urade nakon početka kopnene operacije u Gazi."
Eskalacija u tom pravcu povećala bi verovatnoću direktnog sukoba između Izraela i Irana, što bi verovatno dovelo do viših cena nafte. U kratkom, ali krvavom ratu između Izraela i Hezbolaha 2006. godine, nafta je skočila 5 dolara po barelu. Povrh šoka zbog scenarija ograničenog rata, ekvivalentan potez danas bi podigao cenu za 10% na oko 94 dolara.
Tenzije bi mogle porasti i širom regiona. Egipat, Liban i Tunis su zaglibili u ekonomskoj stagnaciji. Odgovor Izraela na napad Hamasa već je izazvao proteste u brojnim zemljama u regionu. U arapskim zemljama je mali korak od antiizraelskih marševa do antivladinih nereda, piše Blumberg. Ponavljanje arapskog proleća - talasa protesta i pobuna koji su srušili vlade početkom 2010-ih - nije nezamislivo.
Globalni ekonomski uticaj u ovom scenariju dolazi od dva šoka: skoka cena nafte od 10% i smanjenja rizika na finansijskim tržištima u skladu sa onim što se dogodilo tokom Arapskog proleća. Procena je usporavanje globalnog rasta od 0,3 procentna poena sledeće godine - oko 300 milijardi dolara izgubljene proizvodnje - što bi usporilo tempo na 2,4%. Osim pandemije kovida 2020. i globalne recesije 2009, ovo bi bio najslabiji rast u tri decenije.
Više cene nafte bi takođe doprinele globalnoj inflaciji za oko 0,2 procentna poena – održavajući je blizu 6% i održavajući pritisak na centralne bankare da održe čvrstu monetarnu politiku čak i kada je ekonomski rast ispod očekivanja.
Scenario 3 - Iransko-izraelski rat
Direktan sukob između Irana i Izraela je malo verovatan, ali opasan scenario. To bi mogao biti okidač za globalnu recesiju. Oštar skok cena nafte i pad rizične aktive zadali bi značajan udarac rastu i podigli inflaciju na viši nivo.
"Niko u regionu, čak ni Iran, ne želi da sukob između Hamasa i Izraela eskalira u sveopšti regionalni rat", rekao je Hasan Alhasan, istraživač na Međunarodnom institutu za strateške studije. To ne znači da se to neće dogoditi, posebno ako su emocije jake. "Potencijal za pogrešnu procenu je veliki", kaže Alhasan.
Izrael je dugo posmatrao iranske nuklearne ambicije kao egzistencijalnu pretnju. Potezi Teherana da izgradi vojni savez sa Rusijom, obnovi diplomatske veze sa Saudijskom Arabijom i izglađivanje odnosa sa SAD doneli su nelagodu. Izrael i SAD poslali su pomešane poruke o umešanosti Irana u napad Hamasa. "Postoje neki dokazi da su oni mogli znati za to", rekao je 9. oktobra izraelski ministar za strateška pitanja Ron Dermer. Američki zvaničnici kažu da imaju dokaze da su iranski lideri bili iznenađeni, objavio je Njujork tajms 11. oktobra, iako su Iran opisali kao učesnika u širem smislu jer finansira i naoružava Hamas.
U sukobu između Izraela i Irana, Teheran bi verovatno pokušao da aktivira čitavu svoju mrežu partnera u Siriji, Iraku, Jemenu i Bahreinu“, rekao je Alhasan. "Imao bi dugu listu čvrstih i mekih zapadnih ciljeva u regionu za izbor. U ovom scenariju, povećane tenzije među supersilama dodale bi ulje na vatru. SAD su bliski saveznik Izraela, dok Kina i Rusija produbljuju veze sa Iranom. Zapadni zvaničnici kažu da su zabrinuti da će Kina i Rusija iskoristiti sukob da skrenu pažnju i vojne resurse sa drugih delova sveta.
Pošto oko petina svetske ponude nafte dolazi iz regiona Zaliva, cene bi skočile u nebo. Nije isključeno da se ponovi napad proiranskih militanata na objekte Aramka 2019. godine, koji je prekinuo skoro polovinu saudijske nafte. Cena sirove nafte se možda neće učetvorostručiti, kao što je bila 1973. kada su arapske države uvele embargo kao odmazdu za podršku SAD Izraelu u ratu te godine. Ali ako Izrael i Iran ispaljuju projektile jedni na druge, cene nafte bi mogle da porastu u skladu sa onim što se dogodilo nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. godine. Sa mnogo višom početnom tačkom danas, skok ove veličine mogao bi dovesti naftu na 150 dolara po barelu.
Rezervni proizvodni kapaciteti u Saudijskoj Arabiji i UAE možda neće spasiti stvar ako Iran odluči da zatvori Ormuški moreuz, kroz koji prolazi jedna petina dnevnih svetskih zaliha nafte. Takođe bi došlo do ekstremnijeg pomaka u smanjenju rizika na finansijskim tržištima, možda uporediv sa 1990. godinom.
U tom slučaju, Blumberg Ekonomiks predviđa pad globalnog rasta od 1 procentni poen – smanjenje rasta za 2024. na 1,7%. Globalne recesije je teško definisati: brza ekspanzija ekonomija poput kineske znači da su direktne kontrakcije retke. Ali 1,7% bi ispunilo kriterijume. Opet isključujući šokove kovida i globalnu finansijsku krizu, to bi bio i najgori rast od 1982. godine - perioda kada je Fed podigao kamatne stope da bi obuzdao inflaciju nakon naftnog šoka 1970-ih.
Ovako veliki naftni šok bi takođe poremetio globalne napore da se obuzdaju cene – ostavljajući globalnu inflaciju na 6,7% sledeće godine. U SAD bi cilj FED-a od 2% ostao nedostižan, a skupi benzin bi bio prepreka za kampanju za reizbor predsednika Džoa Bajdena.
Veliki broj žrtava u Izraelu povećava verovatnoću krvave odmazde i regionalnog rata. Ipak najverovatnije je da će ovaj rat ostati "samo" ograničen sukob, sa visokom cenom ljudske patnje, ali ograničenim ekonomskim i tržišnim uticajem. Jedno je sigurno: nade u stabilniji Bliski istok su u prahu.
(Kurir.rs/Večernji list/Bloomberg Economics)
NE PROPUSTITE
