Nemačka ima u planu da uvede radnu obavezu koju će imati podnosioci zahteva za azil.
U dokumentu, koji bi premijeri saveznih pokrajina, nakon sednice u četvrtak, trebalo da pošalju saveznoj vladi, stoji kako trenutna pravila moraju biti primenjena da bi se uvela obaveza rada za podnosioce zahteva za azil, odmah nakon dolaska iz privatnih centara u smeštaje u gradove.
Takođe, navodi se i kako je uz trenutni nedostatak radne snage nedopustivo da mnoge izbeglice i podnosioci zahteva za azil ne stoje na raspolaganju tržištu rada.
- Čekanje na kurseve jezika i integracije ne sme više da bude izgovor za odlaganje integracije u tržište rada - piše u dokumentu koji, prema navodima Augsburger Allgemeine Zeitunga, podržavaju i one savezne pokrajine u kojima je na vlasti vladajuća Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD).
Ova nova regulativa bi podstakla gradove i opštine da šalju podnosioce zahteva za azilom i izbeglice na društveno koristan rad.
Mnogi se pitaju da li će se dobijati bonovi za hranu umesto novca. Odgovor na to pitanje traži se u dokumentu saveznih pokrajina, koje su odgovorne za smeštaj i brigu o izbeglicama, gde se zahteva i mogućnost uvođenja bonova za hranu i ostale potrepštine umesto novca.
Veliki broj političara traži uvođenje ovakvog sistema, jer misle da bi to smanjilo podsticaje za izbeglice, koje većinski biraju Nemačku kao krajnje odredište nakon dolaska u EU, baš iz razloga što im se nude privlačne socijalne beneficije.
Ujedno žele da spreče i odliv novca, koje mnoge izbeglice prikupljaju i šalju u zemlje odakle potiču.
- Uvođenjem novčane karte za hranu i robu bi se sprečio odliv novca u inostranstvo - ističe ministar unutrašnjih poslova Tiringije Georg Maier.
U Nemačkoj je politika o useljenicima postala jedna od gorućih tema, što dokazuje i uspeh desno-političkog AfD-a. Do samog kraja godine, broj izbeglica bi mogao da dostigne brojke kao iz perioda izbegličke krize 2015/2016. godine.
Kurir.rs/BizLife
NE PROPUSTITE
