KRUŠEVAC - Poslovodstvo Hemijske industrije (HI) Župa dostavilo je Ministarstvu finansija i privrede Srbije predlog za revitalizaciju fabrike u kome se od države traži pomoć od 600.000 evra da bi se pokrenula proizvodnja.Planom je predviđeno da u prva tri meseca nakon pokretanja proizvodnje preduzeće ostvari prihod od 1,9 miliona evra, da isplati tri zarade, pripremi sredstva za novi proizvodni ciklus i stvori preduslove za pokretanje ostalih delova proizvodnje.U planu je navedeno i da je za pokretanje proizvodnje u Fabrici ksantata, delu HI Župa, potrebno 265.000 evra za nabavku repromaterijala, da je za sanaciju tehničke vode i velikog parnog kotla potrebno 27.000 evra, za izgradnju bakarne peći 25.000 evra, a za remont Fabrike kalijumove hemije 450.000 evra, od čega bi 250.000 evra uložio partner fabrike, a ostatak Župa, odnosno država.Planom je predviđeno i dodatnih 100.000 evra za jednu isplatu zaposlenima koji bi, kako je kazao privremeni zastupnik kapitala Hranislav Janković, dobili po 30.000 dinara, jer su poslednju isplatu imali u januaru ove godine, a fabrika im duguje 20 zarada."Verujem da Župa može dobro da posluje. Očekujem da će nam država nakon rebalansa budžeta odobriti sredstva, jer pokušavamo da oživimo proizvodnju i sačuvamo radna mesta u privredi, što je ovom trenutku veoma bitno", kazao je Janković, koji je na mesto privremenog zastupnika kapitala došao pre dva meseca.On je objasnio da ovakav plan može da da dobre rezultate, jer bi se udružila sredstva kojima bi država pomogla, potom novac ostvaren privatno javnim partnerstvom, poput predviđenog remonta Kalijumove hemije, kao i unustrašnji resursi fabrike.Janković je najavio da bi poslovodstvo HI Župa uskoro trebalo da razgovara s predstavnicima RTB Bor, koji iz prethodnog perioda ima dugovanja prema kruševačkoj fabrici, uz napomenu da bi se sada pre svega pregovaralo o tome da Bor mesečno od Župe kupuje određenu količinu ksantata.U HI Župa trenutno je anagžovano dvadesetak od 33 radnika, a jedino se vrši utakanje hlora. Dugovanja ovog preduzeća prema bankama, Fondu PIO i Fondu zdravstvenog osiguranja, prema komunalnim preduzećima, prema Jankovićevim rečima su oko 13 miliona evra.Ova fabrika je bila jedini proizvođač hlora u Srbiji, a u četiri fabričke celine je proizvodila i flotaciona sredstva, plavi kamen, pesticide. Privatizovana je 2004. godine, a tada je zapošljavala 1.400 radnika. Usledio je raskid privatizacije, nekoliko neuspelih tendera, te ulazak u proces restrukturiranja.
