Četvoročlana porodica u Srbiji samo za hranu na mesečnom nivou izdvaja oko 40 odsto svojih primanja, dok je u zemljama Evropske unije do poslednje krize to učešće bilo 12 do 15 procenata. Sada je i kod njih skočilo na 22 odsto. U prilog tome ide i činjenica da u našoj zemlji inflacija nije posustala ni ove godine, a posle rekordnih martovskih 16,2 u aprilu beleži tek minimalan pad na 15,1 odsto.
Na cene u prodavnicama, prema oceni ekonomista, utiču između ostalog i visoke trgovačke marže koje za neke proizvode idu i do 30 odsto. Sa takvim problemom susreću se i velike ekonomije poput Francuske, koja je najveći proizvođač hrane u EU, a vodi rat sa trgovcima i proizvođačima. Oni su čak zapretili prehrambenim proizvođačima i trgovcima da će da uvedu dodatne poreze i da ih na neki način kazne zbog držanja cena na visokom nivou. Za državu su oni izazivači inflacije, koja nikako ne može da padne na nivo od pre dve godine.
Kod nas je situacija malo drugačija. I dok neki smatraju da će na cene hrane u Srbiji narednih meseci sigurno uticati pad potrošnje koja se očekuje, Goran Papović, predsednik Udruženja potrošača nije baš siguran u takve prognoze:
- Nema rešenja bez pojačanog tržišnog nadzora, koji će trgovce onemogućiti da trgovačke marže drže na jako visokom nivou. Tu pre svega mislim na tržišnu, ali i druge inspekcije, poput poljoprivredne, veterinarske, sanitarne... Svi moraju da se uključe, jer mnogi koriste dvojno knjigovodstvo i prikrivene marže kako bi došli do veće zarade. Tome mora da se stane na put. U prodavnicama nas obmanjuju na razne načine, od toga da li je proizvod bliže kasi, da li stoji pored hleba i mleka, koji svi kupuju, ili je u prvom redu....
CENE HRANE DIVLJAJU
U EU je rast cena hrane prošle godine bila oko 10 procenata, a u zemljama Zapadnog Balkana od 15 do 20 odsto. Energenti su u istom periodu u EU poskupeli za gotovo za trećinu, a na Zapadnom Balkanu u proseku za oko 17 procenata. Učešće hrane u inflaciji na Zapadnom Balkanu prošle godine bilo je u proseku 42 odsto, a energenata 16 odsto.
Naš sagovornik navodi i da nam je samim ulaskom u market danas jasno da je potrošnja smanjena, jer umesto 10 kasa sada rade samo dve. To znači da je i potrošača manje.
- Ljudi su posustali zbog previsokih cena, a one su visoke ne samo zbog inflacije, već i zbog prikrivenih marži. I država gubi milione evra i zato mora da reaguje. Zato je u ovom trenutku neophodno najpre kadrovski i tehnički opremiti inspekciju, a zatim bi Ministarstvo trgovine trebalo javno da pozove trgovce da ih spuste. To su prvi potezi koji moraju da se povuku kako bi se građanima u ovom trenutku olakšalo - tvrdi Papović.
Činjenica je da potrošači sada u radnjama sve češće samo gledaju cene i traže jeftinije namirnice. Mnogi su tako odavno prestali da kupuju biftek i svinjski kare, a i pileći file im je nedostižan. Pošto više ne mogu da ih pazare čekaju akcije ili jednostavno trenutak da pojeftine. Do tada će u korpu stavljati ono što je prilagođeno njihovom džepu.
- Plate su male i retko ko može sebi da priušti ove namirnice - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodih i nezavisnih sindikata Srbije. - S druge strane, postoje trgovačke marže kao inflatorni problem koji donekle prouzrokuje i sama država ograničavanjem određenih cena. Naprimer, Vlada donese odluku da neka namirnica ne sme da bude skuplja od 200 dinara, a ona se, recimo u B i H pazari za 100. Državi odgovara visoka marža, jer se više novca sliva u budžet, ali to je loše za njene građane.
Naša sagovornica navodi i da se jednom podignuta cena nikada više ne vraća na pređašnji nivo već se samo zaustavi, a, nažalost, kupovna moć u Srbiji je sve manja.
NAJVIŠE POSKUPELA JAJA I MLEKO
Prema podacima RZS litar mleka je u januaru prošle godine koštao 95 dinara, a u istom mesecu ove godine 150 dinara, a jaja su sa oko 16 dinara poskupela na 22 dinara, koliko sada u proseku koštaju.
U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da postoji posledična veza između cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, cena hrane u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji na domaćem tržištu i onih u finalnoj potrošnji, ali da se efekti tih veza ispoljavaju sa određenim vremenskim pomakom.
Tako su maloprodajne cene povrća i svežeg i prerađenog voća, koje u potrošačkoj korpi učestvuju sa 6,5 odsto, u proseku povećane za 18,4 procenata u 2022, a u prva tri meseca ove godine za 28,1 odsto međugodišnje.
I potrošačke cene industrijsko-prehrambenih proizvoda, koji u strukturi potrošačke korpe učestvuju sa gotovo 25 odsto, beležile su znatan rast u toku prošle godine, koji se povećavao iz meseca u mesec, što je nastavljeno i početkom 2023, da bi u martu međugodišnji rast bio 24,7 odsto.
Prema podacima NBS, najveći međugodišnji rast zabeležile su maloprodajne cene jaja i mleka i mlečnih prerađevina, dok se rast cena mesa i mesnih prerađevina, ulja i masti, kao i hleba i proizvoda od hleba, u toku prvog kvartala kretao u rasponu od 19 do 25 odsto međugodišnje.
kurir.rs/ J. Ž. S.
NE PROPUSTITE
