Pošto su zajmovi rizični zbog rasta kamata, kupovina za gotovinu može biti solidna odluka za svakog ko ne voli mnogo da rizikuje, ocenjuju stručnjaci za Kurir

Uprkos rastu cena kvadrata u svim većim gradovima u Srbiji, kupci u našoj zemlji su za kupovinu nepokretnosti u trećem tromesečju ove godine iskeširali čak 1,7 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 10,6 odsto u odnosu na isti period minule godine.

Budući da je tržište nekretnina i dalje dinamično, a u zaletu su i dalje kako inflacija, tako i kamate na stambene kredite, Kurir je istraživao koliko je isplativo ulagati u nepokretnosti u vreme krize i da li je bolje kupovati za keš ili na kredit.

Podsetimo, statistički gledano, cene nekretnina u u Srbiji u poslednjih godinu dana porasle su i do 30 odsto u pojedinim gradovima, u istom periodu je promenljiva kamata (euribor) za stambene kredite povećana za 1,63 odsto, inflacija skočila za 14 odsto, dok su prosečne plate nominalno veće za 16,5 odsto, a realno za 2,9 odsto.

Dobre i loše godine

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Kurir da podizanje stambenog kredita u vreme inflacije zavisi prvenstveno od toga da li plata prati inflaciju ili ne.

2001-beta-milos-miskov.jpg
Beta/Miloš Miškov 
foto: Beta/Miloš Miškov

- Ukoliko zarada prati inflaciju, onda je uzimanje stambenog kredita u redu, posebno što vrednost nekretnina raste brže od inflacije. Međutim, u drugom slučaju, iako se rata usklađuje za nivo kamata, a ne inflacije, možete doći u problem jer ćete za deo plate koji vam preostane nakon pokrića rate za nekretninu moći da iz dana u dan kupite sve manje. Treba naglasiti da za kupovinu nekretnina iz gotovine nema previše dileme u vreme krize, i to može biti solidna odluka za svakoga ko ne voli mnogo da rizikuje - objašnjava ekonomista.

Ipak, onima koji razmišljaju o kupovini nekretnina u vreme krize savetuje strpljenje:

111598-220426.01-29-01-23.still007.jpg
Kurir Televizija 
foto: Kurir televizija

- Cene nekretnina u Srbiji su dosigle nivo koji će neko vreme trajati. Verovatno će biti blaga korekcija naniže, ali neće to biti nešto značajno. Za jedno sedam-osam godina verovatno ćemo imati novi ciklus rasta. Nije loše sačekati neko vreme. Na taj način ne kupujete precenjenu nekretninu, a takođe ćete izbeći period kada će kamatne stope svakako biti visoke. Kamatne stope mogu da budu i više nego što su sada.

BROJKE

  • 935,2 miliona evra ukupna vrednost prometovanih stanova u Srbiji u trećem kvartalu
  • 171,1 milion evra uloženo u kupovinu kuća, vikendica i stambenih zgrada u Srbiji
  • 122 miliona evra vrednost prometovanog građevinskog zemljišta u Srbiji
  • 66,8 miliona evra plaćeno za kupovinu poslovnog prostora
  • 52,5 miliona evra ukupna vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta

To ne možemo sa preciznošću da predvidimo. Moguće je da naše kamate, koje se plaćaju na godišnjem nivou, izađu preko pet ili šest procenata. Međutim, to neće biti trajno stanje. Građani uzimaju kredit na oko 30 godina, a za to vreme će biti i dobrih i loših godina.

shutterstock-1805824777.jpg
Shutterstock 
foto: Shutterstock

Fiksna ili promenljiva kamata

Stevanović ističe i da je on uvek za varijabilnu, odnosno promenljivu kamatnu stopu.

- Gotovo uvek sam za promenljivu kamatnu stopu, i to na 30 godina. Platite manje. Banka, kada nudi fiksnu kamatu, malo se bolje obezbedi, zaračuna malo više rizika nego kada je u pitanju varijabilna stopa.

Keš kupci dominiraju

Na kredit tek svaki četvrti stan

Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je u Srbiji samo 10 odsto prometovanih nepokretnosti plaćeno kreditnim sredstvima.

- Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U trećem kvartalu 2022. godine 25 odsto stanova u Srbiji je plaćeno kreditnim sredstvima, što je za osam odsto manje u poređenju sa trećim kvartalom 2021. godine - navodi se u izveštaju RGZ o stanju na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2022.

Stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević ukazuje da građani mahom kupuju nekretnine iz gotovine.

kaca-lazarevic.jpg
Kurir TV 
foto: Kurir Tv

- Kupci imaju ušteđevine na računima jer dobro posluju. U vreme inflacije građani veruju da je nekretnina siguran vid investicije i zato ulažu najčešće u stanove, a onda i u ostale nepokretnosti. Što se tiče kupovine nekretnina iz stambenih kredita, tu jeste manji broj stanova kupljenih na kredit, iz prostog razloga što se ljudi u vreme krize plaše neizvesnih i nepredviđenih skokova kamata, pa se zato i ređe usuđuju da podignu kredit.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video:

Kurir televizija Agent za nekretnine pojasnio situaciju podizanja cena: Vlasnici preferiraju Ruse jer oni ne pitaju za cenu