NEMCI U OČAJNIČKOJ POTRAZI ZA SRPSKIM RADNICIMA: Plate su već povećali, sada idu i na olakšice za radne dozvole!

Nemačka je u očajničkoj potrazi za radnom snagom u više industrijskih sfera, a stručnjaci ukazuju da će u potragu za njima vrlo verovatno najpre krenuti od naše zemlje. Hitno se traže konobari, kuvari, sobarice i ugostiteljski radnici kojih je trenutno u manjku 60 odsto.

Da bi što pre pridobili naše radnike, Nemci zbog ovoga planiraju da olakšuju i dobijanje radnih dozvola za one koji ih nemaju, a u nekom sektoru su već povećali plate.

"Da dođe svako ko može da radi"

Odlazak naših radnika na rad u Nemačku uz ispunjenje određenih uslova popularno je već godinama u nazad. To bi sada moglo da postane još lakše imajući u vidu da ova zemlji nedostaju milioni radnika. S obzirom da su naši ljudi do sada Nemcima bili najpoželjnija radna snaga, vrlo je verovatno da će ih i ovoga puta najpre potražiti kod nas.

- Nakon faze gastarbajtera šezdesetih i sedamdesetih, tržište rada se zatvaralo. Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad - prenosi Dojče Vele (DW).

Hitno se traže konobari, kuvari, sobarice...

Zbog velikog haosa na nemačkim aerodromima uzrokovanog poremećajem avio saobraćaja, kao i otpuštanjem radnika tokom pandemije Nemcima samo ovde nedostaje preko 7.000 ljudi. To je nateralo i Vladu da interveniše i obeća ekspresno izdavanje radnih dozvola.

Slično kao i aerodromi, i ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla, pa su u skladu sa tim i otpuštali radnike. Međutim, sada kada je sezona putovanja u punom jeku, došli su u situaciju da na ovim pozicijama nema ko da im radi. Na ovo su javno reagovali ugostitelji eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog Balkana.

Šef udruženja ugostitelja Dehoga Gido Celik kaže da: "U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj". On tvrdi da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare, sobarice, prenosi Dojče Vele.

Za jednog negovatelja posredniku 15.000 evra

Poznato je da Nemačka još odavno potrebe za majstorima svih vrsta i vozača crpi sa naših teritorija. Samo nekoliko godina ranije to se proširilo i na medicinske radnika, koji nezadovoljni trenutnim uslovim kod kuće, za većom zaradom i boljim mogućnostima, poslednjih godina masovno odlaze u ovu Germansku zemlju.

Prema ranijem istraživanju Dojče Vele, klinike i starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovatelja.

Prema procenama stručnjaka, manjak radnika bi mogao da prebaci tri miliona do 2030. godine. Jer, takozvana generacija bejbi-bumera odlazi u penziju između 2025. i 2035. godine. Ne samo da neće raditi, nego će mnoge neko morati i da neguje – što samo znači još veći manjak.

Plate rastu dvocifrenim procentom

Dehoga Gido Celik kaže da plate u gastronomiji rastu dvocifrenim procentom, mada ni inflacija poslednjih meseci nije daleko od toga.

Od januara ove godine u Nemačkoj je povećana plata. Reč je konkretno o povećanju minimalca i to sa 9,6 evra po satu koliko sada iznosi, na 12 evra po satu. To praktično znači da bi, na primer, radnik u ugostiteljstvu koji je zarađivao 1.800 evra, sada zarađuje 2.250 evra.

Ponuda poslova kojih je sve više uglavnom ne podrazumevaju i stanovanje, pa zbog toga gotovo svi Srbi u Nemačkoj žive u iznajmljenom stanu. Najam ih mesečno, u zavisnosti od grada, košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću.

Moderni zakon o useljavanju

Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca – pod uslovom da su za nešto stručni. Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.

Zato traži da Vlada još produži "zapadnobalkansko pravilo" koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola.

Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio "moderni zakon o useljavanju“ za jesen, kojim bi dolazak u Nemačku bio dodatno olakšan.

Sa druge strane, pitanje je koliko je ljudi uopšte ostalo u Srbiji i regionu, takvih da su spremni da idu u Nemačku. Sve češće se čuje da je tržište rada isušeno, te da regionu preti demografska kataklizma.

Kurir.rs/Blic