Opšta kriza utiče i na bankarske kredite. Prvi put za poslednjih sedam godina kamatna stopa euribor, koja predstavlja stopu po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, dostigla je "plus" i njegova šestomesečna vrednost sada je 0,009 odsto.
To se automatski odrazilo na pojedine rate kredita i uslove kreditnog zaduživanja. Rate sa varijabilnom kamatnom stopom će porasti, a ljudi koji su podigli kredite sa fiksnom kamatnom stopom, ne moraju da strepe od iznenadnog rasta rate.
Ipak, ove promene su poljuljale one koji tek planiraju kreditno zaduženje. Sve češća su pitanja - da li je pametno uzimati kredit usred krize? Da li je bolji kredit u evrima ili dinarima? Šta ako euribor skoči na 5, kao što je to bilo 2008? Da li će cene stanova nastaviti vrtoglavo da rastu ili taj "balon" mora da pukne? Na ova pitanje u emsiji "Usijanje" govorili su prof. dr Branko Živanović, šef katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji i Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica".
- Od 2008. godine počinje velika kriza koja po mom ubeđenju nije ni prestala, već se samo transformiše, a koreni su u dramatičnoj prezaduženosti tržišnih transaktora i pre svega vatra je dolivena najviše kroz druge modele korporativnog zaduživanja u berzanskom formatu - kaže prof. dr Živanović i dodaje:
- Euribor je flotirajuća kamatna stopa, on će sigurno trajati do kraja godine, neće biti drame, sigurno će biti zamenjen nekom koenzistentnijom kamatnom stopom. On je naša realnost i on se vraća kući. Sva predviđanja su bila da između prvog i drugog kvartala on bi morao da krene i da bude generisan američkom kamatnom stopom. On postaje realna veličina i na dugi rok to je dobro, bez obzira na to što će neki broj kredita poskupeti - kaže dr Živanović.
Dušan Uzelac je istakao da je euribor cena novca i to je nabavna cena novca.
- To bi bila sirovina i ona se prati. Euribor je komponentna kamatne stope i kada se on promeni, menja se i kamatna stopa, što stoji u svakom ugovoru banaka. Postoje fiksne kamatne stope i varijabilne, one koje su vezane za euribor su ove varijabilne. Neke banke se služe i marketinškim trikovima, pa kažu da je fiksna kamatna stopa, ali ona bude samo delimično fiksna i o tome treba da vode računa oni koji uzimaju kredite. Eribor je sedam godina postojala neka negativna cena i trgovalo se u minusu, a sada se vraća u neku normalu - kaže Uzelac.
- Euribor bi trebalo umereno da prati kretanje referentnih stopa centralnih banaka, ali mislim da neće biti veliki rast tih centralnih stopa, jer bi to deklasiralo privredu. Zamislite kada duplirate cenu izvoza privrednicima, to bi za evropski i globalni privredni prostor bila prava avantura. Sredinom 2023. godine biće sve mnogo jasnije. Ja predviđam umereniji rast i kvartalna i dvokvartalna usaglašavanja na 0,25 odsto. Predviđam da će i Centralna banka Srbije ići do 0,5, a da će euribor biti mirnije i da neće rasti do četiri odsto. Mnogo stabilnije, mnogo umerenije mislim da će biti - kaže dr Živanović.
- Savet građanima je da uzmu svoje kredite i otplatni plan i tu ima iznos glavnice i ostatka duga, što će biti izloženo većoj kamatnoj stopi i sa tim iznosom ostatka duga izračunajte koliko će vam biti veća rata - istakao je Uzelac, koji je dodao da je situacija pod kontrolom.
Živanović je rekao da je najbolje uzeti dinarski kredit.
- Najbolje uzeti dinarski kredit sa što dužim rokom, sa fiksom kamatnom stopom i to najmanjom. Jedini problem je što to ne postoji. Nekih većih potresa, da će biti valutnih kriza, abnoirmalnih i hiperinglativnih scenarija neće se dozvoliti - kaže Živanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
