NE ODRIČITE SE SKUPIH NAMIRNICA DA BISTE SE HRANILI ZDRAVO: Evo kako studentkinja iz Beograda jede kvalitetno za MALE PARE

Svakodnevno poskupljenje životnih namirnica poslednjh nedelja, dovelo je do toga da je prilikom kupovine sve više stavki kojih se građani sa skromnim primanjima nerado odriču, a hrana koja je do juče bila sastavni deo svakog ručka skoro da postaje luksuz.

Ova mlada studentkinja napravila je najpre popis namirnica koje inače koristi na svom meniju, pa je uz pametan trik uspela da na svojoj listi zadrži i ribu i losos i avokado i bademe, što se kaže smatra hranom samo za one sa visokim kućnim budžetom. Shvatila je da cene nisu svuda iste, kao da i ako bude kupovala malu količinu od svega, na njenom stolu ničeg od ovog neće faliti.

Dosta povrća koristim koje je sad baš poskupelo, ali treba znati da je nekad jeftinije u super marketu nego na pijaci. I ne moram da kupim kilogram, uzmem po malo od svega ili zamrznuto čemu posle dodam i jedno parče mesa, i malo pirinča pa dobijem predivan ručak koji obavezno ponesem i na fakultet. Taj obrok me izađe maksimum 300 dinara, a jedem ga dva puta. Ko bi mi u gradu prodao takav obrok za te pare - pita se naša sagovornica.

Sopstvenom računicom doručak je kaže izađe još jeftinije, s obzirom da tu uloži i svoju kreativnost, pa kombinacijom jaja sa slaninom, spanaćem ili pršutom čemu doda još i krišku nekog domaćeg sira, napravi neverovatno jak ali zdrav obrok, a koji je kaže košta i manje od 200 dinara.

Neveni većina kolega odaje joj poštovanje kada je vide kako viljuškom ispred fakulteta jede svoj spremljni obrok iz plastične posude, ali je kaže malo onih koji se odluče na isto. Mnogo im je kaže lakše da svrate u pekaru i pokupe pecivo koje zatim pojedu još u hodu. Ali mnogi ne shvataju da je to mnogo skuplje.

"Ako jedem losos znači da sam bogata"

Uprkos činjenici da na ovaj način pokušava da uštedi, Nevena je na fakultetu od strane drugih studenata okarakterisana kao neko ko ima baš dosta novca pa kupuje sve najskuplje.

- Pošto jako volim ribu i losos, s vremena na vreme svratim do neke ribarnice pa kupim jedno parče i uz to ponesem od kuće pripremljeno malo brokolija ili neko drugo povrće, a onda kada kolege vide šta jedem krenu da me prozivaju: "dok mi jedemo ovaj pomfrit i mali čizburger ona jede losos. Ima se, može se". I uzalud se ja trudim da im objasnim da me ovo parče koje oni smatraju luksuzom koštalo i manje nego ono što su oni kupili u Meku, to meni niko ne veruje - priča nam sa nevericom naša sagovornica.

Večera u kućnoj režiji

Imajući u vidu veliki izbor restorana u našoj prestonici, mnogo je ljudi koji praktikuju da im bar za večeru ostane netaknuta kuhinja, i da za njih neko drugi kuva. Svi imamo tu želju, ali ne može svako da je priušti, smatra naša sagovornica Nevena, pa se kaže tokom pametnok raspoređivanja budžeta restorani prvi otpisuju.

- Restorani ne dolaze u obzir, to sam odmah shvatila. Ne sa mojim budžetom. Šta mi znači što ću da odem jedan dan, ako posle toga moram da gladujem da bi imala da premostim. Tako da večeru obavezno spremam kući. Slično kao i ručak. Znam da sam pojela zdravo, kvalitetno, i ne boli me glava koliko mi je para ostalo - kaže ona.

Upoređujući trenutnu situaciju sa nekim prošlim vremenom, Nevena kaže da u njenom životu nije uvek bilo tako, ali da su na žalost tako da svako mora da gleda kako da se snađe.

- Sećam se da sam ranijih godina uglavnom kupovala već spremljeno. Nekad bih i sela u restoran, lep je osećaj da samo pokažeš prstom šta želiš da jedeš i ono ubrzo stigne gotovo a da nisi morao sam da se mučiš. Takođe i kada ostanem po ceo dan na fakultetu, tu su kafe, energetska pića, grickalice, slatkiši... Sad kad to sve izračunam, za taj novac neko u kući napravi dobar ručak za više članova, a meni je to bio samo usputni ali i podrazumevani trošak - seća se studentkinja.

Nevena je kaže sada morala sve ove stavke da precrta sa svoje liste. Konditorske proizvode koji su kaže ionako nepotrebni a sada izuzetno skupi, stavila je u rubriku luksuza.

- Kako je sve poskupelo ni slatkiši nisu izostali. Jedna čokolada je samo 150 dinara, a da ne pričam o drugim stvarima, svaki proizvod je poskupeo do 50 dinara. E rekla sam sebi e to ti ni ne treba. Volim da se zasladim, pa ko ne voli, ali da plaćam toliko, pritom to je sve uglavnom sa najeftinijim sastojcima, ne želim. Napravim sama sebi proteinske čokoladice u koje sama biram sastojke, suvo, sveže i koštunjavo voće, semenke, to bude ekstra i još je zdravo i jako povoljno - kaže Nevena.

Sagovornica kaže da bi ovako nešto trebalo da radi većina naših građana ako već nemaju velika primanja, a ne da se predaju uličnoj nezdravoj hrani i da to prihvate kao da nemaju izbora.

Mnogi ne znaju da ovim stilom života živi i veliki deo populacije u Švajcarskoj. Iako imaju znatno veća primanja od nas, nije ih sramota da na posao ponesu pripremljen obrok. Dok se kod nas ovaj vid ishrane asocira na socijalan status, kod njih ima značenje da osoba vodi računa o svom zdravlju i da ne jede neprovereno.

(Kurir.rs/Blic)