KO IH JE POČUPAO, SAD SE GORKO KAJE Ovo im je otkupna cena i odlična je ali niko neće u kupine! Berača nema, samo rođaci i komšije
Zbog loše otkupne cene kupina proteklih nekoliko godina površine pod zasadima tog voća u levačkom kraju su prepolovljene.
Oni koji su zasade sačuvali ovih dana počinju berbu i zadovoljni su otkupnom cenom od 150 dinara za kilogram. Najveći problem i dalje je nedostatak radne snage u tom delu Srbije.
Čačanska bestrna ove godine dobro je rodila, puna je šećera i suve materije. Na plantažama u berbi uglavnom vlasnici, rođaci i komšije, time kažu smanjuju izdatke za radnike koje sve teže pronalaze. Površine pod kupinom su manje, a proizvođači kalkulišu, jer se otkupna cena ne zna unapred.
"Ljudima se ne isplati da rade, ne mogu da uplate dnevnicu u svojoj njivi, a i više nema mladih, nema ko da radi, nema ko da bere", kaže Milan Jelić iz Prevešta.
Od nekadašnjih 300 hektara pod kupinom u Levču je sada tek 150. Veliki troškovi, ulaganja i niska otkupna cena bili su razlozi zbog kojih su mnogi svoje zasade iskrčili. "Imao sam negde oko tri i po hiljada sadnica, četiri, sad sam spao na 750. Zato što prethodnih četiri godine nije bila cena baš prihvatljiva, nije moglo da se opstane sa tom cenom", rekao je Darko Đurić iz Prevešta.
Ko je opstao, ove godine imaće šta da preda u hladnjače u Tečiću, Županjevcu ili Preveštu. Najveći deo smrznutog voća koje se prebira laserski, ali i ručno ide u zemlje Evropske unije.
"Sezonski radim jedno pet, šest godina. Nije naporno. Kupina je dobra ove godine", napominje Saša Marković, radnica iz Kragujevca.
Zbog manjeg roda ove godine, početna cena u otkupu za kupinu je 150 dinara za kilogram. Kupinari su zadovoljni, jer je prošle godine kilogram koštao 70 dinara.
"Očekujemo da će da se povećava i dalje, postoje takve neke naznake, videćemo do koliko, to je svakako odlična vest za sve proizvođače i da ulažu u proizvodnju", kaže Ivana Škovrić iz kompanije "Frigo Levač".
Opština Rekovac voćarstvo je prepoznala kao razvojnu šansu pa je i ove godine 20 miliona dinara usmereno ka poljoprivredi. Sredstva se koriste za beskamatno kreditiranje, nabavku repromaterijala, ulaganje u sisteme za navodnjavanje, mreže za zasene, bolje lokalne puteve.
"Videćemo koja će biti tendencija narednih godina s obzirom na to da je ove godine cena prilično zadovoljavajuća za poljoprivredne proizvođače, pa možemo da očekujemo da se bar postojeća površina zadrži ili eventualno poveća", istakao je pomoćnik predsednika opštine Rekovac Vladimir Stepanović.
Niže temperature i sveže noći pogoduju kupinama, pa proizvođači s pažnjom prate vremensku prognozu kako zasadi koji su izbegli gradonosne oblake ne bi nastradali od jakog sunca.
Kurir.rs/RTS
PRLIĆI VEĆ ČETVRT VEKA ZARAĐUJU OD OVE UNOSNE BILJKE: Traži minimalna ulaganja, ne napadaju je bolesti i insekti - Na svom imanju uzgajaju 800 sadnica