SADA SU IM I SRBI DOBRI! Grci traže konobare: Neće da rade za 650 €, pa vrbuju naše radnike
Pandemija je primorala ekonomije širom sveta da "poguraju" privrede sa izdašnim paketima pomoći. I dok je mnogim privrednicima to bio način da opstanu, neki su državnu pomoć iskoristili i više nego što se mislilo da mogu.
Interesantan primer je Grčka gde je novčana pomoć za svakog radnika u turizmu razmazio Grke, zbog čega su tamošnji ugostitelji sada krenuli u potragu za jeftinom radnom snagom, a najčešće radnicima iz Srbije.
Praktično, Grci zaposleni u ugostiteljstvu svakog meseca dobijaju po 500 evra državne pomoći. Uzimajući u obzir da im je minimalac oko 650 evra, i da je to tamo danas vrlo česta zarada konobara i šankera, najveći broj njih tako je odlučio da radije sedi kod kuće i živi na konto državne pomoći.
- Grčki ugostitelji tako su već sada, kada sezona kreće uveliko, došli u situaciju da jednostavno nemaju radnike. Zbog toga su pohrlili u Srbiju, čijim je sezoncima i grčki minimalac od 650 evra sasvim pristojna zarada, a posebno imajući u vidu da je to daleko iznad njihovih primanja u Srbiji - kaže jedan ugostitelj iz Polihrona.
Kako dodaje osim Srba, Grci sada traže i radnike iz Albaniije i Bugarske koji se ne libe da rade za minimalnu dnevnicu od nešto više od 29 evra.
Slično kao i u Grčkoj danas imamo trend i u Norveškoj gde takođe nedostaje ugostiteljskih radnika. Zbog toga su Norvežani prošlog meseca popustili ograničenja ulaska, a kako bi privukli radnike koji su "strogo neophodni kako bi se izbegli zastoji u projektima ili preduzećima u naredna četiri meseca".
Sa manjkom sezonske radne snage se suočava i Velika Britanija, koja ne uspeva da odgovori na potražnju za radnom snagom u sektoru poljoprivrede.
Problemi sa dozvolama za vize kao i manjak domaće radne snage izazvao je strah da će ove sezone oni ostati bez radnika na samom početku. Kako žetva treba da počne u narednih nedelju, dve, stručnjaci iz industrije su "izuzetno zabrinuti", piše Grouser.
Nezaposlenost se u Evropskoj uniji se trenutno kreće oko 7 odsto, a u Grčkoj i u Španiji je duplo veća, i povratak na nivoe pre krize ekonomisti ne predviđaju pre 2023. godine.
Generalno načini na koje radna snaga dospeva u Evropu poremećeni su krizom, i efekti će se osećati duže vreme, piše Blumberg.
Manjak radnika i u građevini
Prema istraživanju Evropske komisije u decembru prošle godine u Evropi je zabeležen manjak radnika u građevini, inženjera, programera i medicinskih radnika.
- Izazov za kompanije i za zemlje je da se sinhronizuju ove disrupcije radnih mesta, kaže generalni direktor Adeko grupe Alan Dehaze i dodaje da postoje strukturne promene u mobilnosti i potrošnji da ta dva zajedno imaju ozbiljan efekat na radna mesta.
(Kurir.rs/Blic Biznis)
MINISTAR MALI U ISTANBULU: Predstavlja ekonomske rezultate Srbije i projekat Expo 2027 - Biće uručene i 2 nagrade