Turski tok biće završen najkasnije do kraja godine, a samim tim postaće i sposoban da snabdeva Bugarsku, Srbiju, BiH i vrlo brzo da pokriva i deo potreba Mađarske, tako da problema u snabdevanju gasa naše zemlje neće biti, kaže Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa.

- U tom smislu ne očekujemo nikakve probleme u snabdevanju, a što je najvažnije, cena gasa će biti slična sadašnjoj, ukoliko ne bude bitnih poremećaja cene nafte - objašnjava prvi čovek Srbijagasa.

Srbija u ovom času i dalje gas dobija samo iz jednog pravca preko Ukrajine. Iz Gasproma poručuju da bi "uz smetnje koje mogu biti uzrokovane komercijalnim sporovima tranzit kroz tamošnje gasovode takođe mogao biti poremećen i ako Ukrajina ne bude mogla pravilno da održava i garantuje bezbednost svojih gasovoda zbog tekućeg vojnog sukoba i/ili nedostatka finansijskih sredstava".

Bajatović objašnjava da u cilju sigurnog i redovnog snabdevanja gasom Srbija razrađuje i alternativni scenario iz pravca Baumgartena - najvećeg skladišta gasa u Evropi do koga gas stiže i gasovodom Severni tok.

Do početka tranzita preko Bugarske u Srbiji će biti postavljene četiri stanice za merenje gasa i kompresorske stanice. Reč je o stanicama za prijem gasa iz pravca Bugarske čija je minimalan potrošnja 8,4 miliona kubika gasa dnevno i još tri stanice za odvajanje iz sistema za transport gasa čija je projektna potrošnja od dva do 4,6 miliona kubika gasa dnevno.

Srećko Đukić, stručnjak za gasne prilike, kaže da su se još od 1970. godine Ukrajina, a kasnije i Belorusija, nametnule kao prirodni tranzitni pravci za transport ruskog gasa u Evropi iz Orenburga, a zatim i iz drugih sovjetskih odnosno ruskih gasnih nalazišta.

Ta nezamenljiva tranzitna uloga dve zemlje samo je sa vremenom jačala. Poznato je da skoro pred svaku zimu Evropa zebe zbog moguće nestašice gasa radi rusko-ukrajinsko-beloruskih sukoba različite prirode, od cenovne do političke.

Ta neizvesnost, dodaje Đukić, primorala je Evropsku uniju i njene članice da pitanje gasne bezbednosti stave u sam fokus svoje energetske politike i strategije i da razradi čitav kompleks mera kojima smanjuje pomenute rizike. Jedna od najvažnijih bezbednosnih gasnih politika jeste diversifikacija pravaca i zemalja iz kojih se dobavlja gas, povezivanje gasnih sistema zemalja članica EU.

- Ovim upozorenjem Rusija preko Gasproma poručuje Evropi da je neophodno završiti započete projekte Severni tok 2 i Turski tok koji joj jedino mogu garantovati stabilno snabdevanje gasom. Drugim rečima im poručuju da odustanu od sankcija najavljenih za te projekte. Srbija kao zemlja koja stoprocentno zavisi od ruskog gasa i jednog pravca snabdevanja preko Ukrajine najviše je pogođena najavom Gasproma. Pošto se ništa ne može učiniti u kratkom roku, na primer na planu diversifikacije, preostaju politički razgovori i kontakti da se izbegne loš scenario - kaže Đukić.

(Kurir.rs/Politika/Foto:Profimedia)