U 2017. iz Srbije izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Ako se uzgaja u staklenicima, zarada se može uvećati do četiri puta. Od ovog posla živi 5.000 ljudi

Svako kome se smučilo da radi za 30.000 ili 40.000 dinara mesečno u firmi i razmišlja da sve batali i započne sopstveni biznis, možda bi mogao da razmisli o proizvodnji lekovitog bilja.

Sa samo jednog hektara može da se zaradi od 600 do 3.300 evra, koliko se dobija za žalfiju po berbi, a ako se bilje uzgaja u staklenicima, zarada se može uvećati i do četiri puta jer se godišnje postižu tri do četiri berbe. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije, kaže da se sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji bavi i od toga živi između 4.000 i 5.000 ljudi, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara.
- Na osnovu slobodnih procena, pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem je površina od oko 5.000 hektara. Maksimalne površine za gajenje lekovitog bilja mogle bi biti oko 15.000 ha kako ne bi došlo do suficita sirovina. Najzastupljenije su bela slačica, kamilica, nana, mirođija, neven, hajdučka trava i majčina dušica. Proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji - naglašava Bogunović.

1005shutterstock-775709257.jpg
Shutterstock, Shu 

On dodaje da isplativost uzgoja lekovitog bilja zavisi od mnogo faktora, kao što su lokacija, površina, mehanizacija, opremljenost.
- Važno je znati da se proizvodnja lekovitog bilja može raditi i na malim površinama, podjednako u staklenicima kao i na otvorenom prostoru. Tako se proizvođači koji lekovito bilje gaje na jednom hektaru površine mogu smatrati ozbiljnim proizvođačima i mogu ostvariti znatnu zaradu. U plastenicima se i na samo 50 ari mogu gajiti neke vrste lekovitog bilja, a prednost stakleničke proizvodnje jeste u tome što može da se radi tokom cele godine, pa se kod pojedinih biljnih vrsta postižu i po tri-četiri žetve godišnje, što dodatno uvećava zaradu - ističe Bogunović.


Zoran Ilić
Uloženo se višestruko vraća

Zoran Ilić, direktor Zadruge za proizvodnju i preradu začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja "Zaplanjski zasad" iz Gadžinog Hana, kaže da se od uzgoja lekovitog bilja može lepo živeti.
- Za pet ari nevena ulaganje je od 120 do 150 evra, a 600 evra je čista dobit. Sa iste površine zarada na belom slezu je 1.000 evra. Ulaganje u proizvodnju matičnjaka je 150 evra na pet ari, a ako se sirovina prerađuje u eterično ulje, zarada može biti do 5.000 evra. Na području Gadžinog Hana 73 porodice rade kao kooperanti u zadruzi. U trećoj ili četvrtoj godini to svima postaje osnovna delatnost, usavršava se proizvodnja i smanjuju troškovi. Naša preporuka je da se počne sa pet ari i da se, zavisno od isplativosti, povećava površina.


Evo šta je najisplativije


Vrsta biljke Ulaganje po ha Zarada na ha po berbi
Beli slez 2.000 evra 1.250 evra
Kamilica 600 evra 900 evra
Anis 700 evra 1.250 evra
Bosiljak 850 evra 1.100 evra
Nana 600 600 evra prve godine, a kasnije do 1.000 evra
Žalfija 1.700 evra 3.300 evra
Bosiljak 1.200 evra 1.300 evra
Neven 1.850 evra 2.150 evra

Činjenice:


Gde izvozimo lekovito bilje
- Nemačka
- Mađarska
- Hrvatska
- Švajcarska
- Rusija
- Turska
- BiH
- Crna Gora
- Makedonija

Brojke
3 hiljade tona lekovitog bilja godišnje se izveze iz Srbije
16 miliona dolara vredan je izvoz lekovitog bilja iz Srbije u 2017.
40 kompanija u Srbiji otkupljuje lekovito bilje
4 do 5 hiljada sakupljača lekovitog bilja ima u Srbiji
5 hiljada hektara u Srbiji je pod usevima lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja
2 hiljade dinara po ha iznosi subvencija za uzgoj lekovitog bilja u Srbiji

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto:Shutterstock