BEOGRAD - Da li prodajom Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) većinski vlasnik treba da bude država ili privatnik, i po kom modelu će biti obavljena prodaja, pitanje je na koja će država uskoro ponuditi odgovor, a u međuvremenu, ekonomisti razmenjuju argumente o tome koje bi rešenje bilo najbolje.
Posle najave da bi u avgustu mogao da bude raspisan tender za privatizaciju PKB, pojedini ekonomisti smatraju da bi posle privatizacije većinsko vlasništvo trebalo da bude u rukama privatnika, dok drugi upozoravaju da bi najveća greška bila da se PKB privatizuje, bilo prodajom kapitala ili prodajom imovine, jer bi novac koji bi se dobio za kombinat bio nesrazmeran potencijalima koje ima.
Pitanje da li PKB treba prodati i zašto, za zamenika generalnog direktora Ekonomskog instituta Ratka Bogdanovića je večita dilema kada su privatizacije u pitanju.
"Mislim da treba prodati uz izbegavanje rizika i zamki koje privatizacija nosi. Iz prethodnog perioda dosta toga je bilo i sporno, bilo je i loših privatizacija", kaže Bogdanović, koji smatra da bi država trebalo da zadrži manji udeo u PKB posle njegove prodaje.
Navodi da bi novi vlasnik ili vlasnici trebalo da prepoznaju njegove potencijale na tržištu, ali i slabosti, kako bi od PKB-a napravili jedan značajno industrijsko poljoprivedni kompleks na ovim prostorima.
"Koliko znam o PKB-u, tu su i kadrovski resursi i potencijali koji postoje u nekretninama, postrojenjima, opremi, živom stadu, u značajnoj meri derogirani. Potencijalno sve je na nivou koji nije optimalan, počev od zemljišta i načina kako je korišćeno, koliko je stara oprema kojom gazduje PKB", kaže Bogdanović.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da PKB treba da ima poseban status među preostalim državnim preduzećima i da ga ne bi trebalo prodati.
"Ako bih bio u prilici da razmišljam na koji način treba rešiti pitanje PKB, ja ne bih prodavao, nego bih po sistemu tendera koji je raspisan za RTB Bor tražio strateškog partnera sa zadržavanjem većinskog vlasništva države", kaže Savić.
Podseća da je država više decenija ulagala ogroman novac u Pančevački rit na mestu gde je PKB, a da je taj kombinat pre oko 15 ili 20 godina bilo preduzeće koje je u svetu prodavalo tehnologiju po sistemu "ključ u ruke" i imalo je proizvodnju "od njive do trpeze".
Zbog sankcija poslednje decenije 20. veka, nesmotrene politike države u tom trenutku i veoma loše privatizacije u kojoj je najbolji deo PKB prodat i to ne za veliki novac, tom kombinatu je "praktično odsečena jedna noga", kaže Savić.
"On je danas, nažalost, ostao kao jedna velika seljačka radna zaduga koja ima velike potencijale, a nema ono što je najvižnije - nema svoju preradu. Svako ko danas kaže da je PKB veliko preduzeće, mislim da greši. Veliko je po potencijalu, a malo po rezultatima", smatra Savić.
Prodavati PKB u takvoj situaciji, navodi Savić, značilo bi praktično pokloniti ga nekome za simbolična novac i ističe da će 21. vek verovatno biti vek hrane i vode i da Srbija mora da razmišlja i da se sprema za to vreme.
"To je važan razlog zašto PKB treba da ostane u većinskom vlasništvu države, a da se po sistemu dokapitalizacije ili na neki drugi način dođe do svežeg kapitala, novih tehnologija i zainteresovanog partnera koji će zajedno sa državom praviti nove preređivačke kapacitete", smatra Savić.
Tako bi, uveren je Savić, PKB mogao da računa da će u budućem periodu ponovo biti veliki kombinat, ako ne i najveći u ovom delu Evrope.
"Ako krenemo drugim pravcem, da PKB ide u klasičnu privatizaciju, bojim se da će prvo stradati stočarstvo i stočni fond", navodi Savić.
Navodi primer Češke koja je svojevremeno nemačkom Folksvagenu, iako je imala većinsko vlasništvo nad bivšom Škodom prepustila potpuno upravljanje, ali sa obavezom da se 61 odsto delova koji se ugrađuju u Folksvagen automobile proizvodi u Češkoj.
"To je jedan primer izvanredne privatizacije i to je model koji država može da primeni", zaključuje Savić.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
