Iako već godinama “para”, odnosno deseti deo jednog dinara nije u opticaju, trgovci i dalje zaokružuju račun na najbližu dinarsku vrednost i “sitnišem” pune svoje kase!

Koliko je zapravo novca koji se godišnje slije u džepove trgovaca koji na fiskalnim računima po pravilu iznos zaokružuju na sumu koja je viša od iznosa kupovine - niko ne zna, ali pedeset ili trideset para na kasi niko ne vraća.

Petar Bogosavljević, predsednik pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kaže za naš list da je ovo jedan od načina naizgled sitnog potkradanja potrošača, ali da to koliko su oni zakinuti niko ne može precizno da izračuna.

- U pitanju su naizgled mali iznosi, ali to nije sigurno tako. Da je trgovačka zarada mala, oni ne bi masovno primenjivali ovu poslovnu taktiku. To što kod nas pare trenutno nisu u opticaju dalo je nekom ideju da na ovaj način potkrada potrošače. Kada bi zaokruživanje bilo bez štimovanja, to bi još bilo i u redu. Međutim, u radnjama su gotovo svi proizvodi zaokruženi na 33,99 dinara, na primer, tu se krije problem - ističe Bogosavljević.

(Alo)