Potrošači na Balkanu „viza“ karticama obave više od 320.000 transakcija dnevno, a „Viza“ je u zadnje tri godine zabeležila rast poslovanja na ovim prostorima veći od 35 odsto

Tokom protekle godine više od 1,2 miliona građana pazarilo je robu i usluge putem interneta, što je za 30 odsto više u odnosu na 2013. godinu. U isto vreme raste i broj internet prodavnica u Srbiji koje prihvataju plaćanje karticama, a sad ih je više od 200, kaže Vladimir Đorđević, generalni direktor „Vize“ za jugoistočnu Evropu.

Kakav je trend kad je reč o bezgotovinskom načinu plaćanja u jugoistočnoj Evropi?
- Trend je pozitivan već nekoliko godina, širom jugoistočne Evrope. O tome svedoče podaci sa tih tržišta, na kojima je u opticaju ukupno 7,5 miliona „viza“ kartica, izdatih od strane 95 banaka. U protekle tri godine u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosmetu i u Albaniji zabeležili smo rast poslovanja veći od 35 odsto. Potrošači u tim zemljama pomoću „viza“ kartica obave više od 320.000 transakcija dnevno, na oko 115.000 prodajnih mesta, i verujem da će broj svakodnevnih bezgotovinskih plaćanja, kao i mesta na kojima se ona mogu obaviti, nastaviti da prati uzlazni trend.

Kakvi su podaci za Srbiju?
- U opticaju je 3,5 miliona „viza“ kartica, a u 2015. zabeležili smo rast od šest odsto u odnosu na prethodnu. Osim rasta broja izdatih kartica, beležimo i stalan rast u broju transakcija, a prošle godine ta brojka je dostigla 25 odsto. Jedan od bitnih parametara za ocenu razvijenosti tržišta je udeo transakcija na mestima prodaje u ukupnom broju transakcija koje se obave platnim karticama, a u Srbiji se 30 odsto od ukupne potrošnje po „viza“ karticama obavi na POS terminalima. Srpsko tržište je razvijeno u smislu bezgotovinskih načina plaćanja i sve je više potrošača koji daju prednost elektronskom plaćanju u odnosu na papirni novac.

Kakvo je trenutno stanje u e-trgovini u Srbiji? Koja su vaša očekivanja, a koji su potencijali tog sektora?
- Elektronska trgovina je u porastu, i to nije novost, već trend koji prati čitav svet, i na koji je odgovorilo i naše tržište. Od ukupnog broja plaćanja „viza“ karticama, onlajn plaćanja čine oko sedam odsto, a realno je očekivati da taj procenat bude dvocifren u budućnosti.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je tokom protekle godine više od 1,2 miliona građana pazarilo robu i usluge putem interneta, što je za 30 odsto više u odnosu na 2013. godinu. U istom periodu, više od 1,5 miliona fizičkih lica koristilo je usluge e-Uprave, a uz sve veće interesovanje građana za elektronske načine plaćanja, raste i broj internet prodavnica u Srbiji koje prihvataju plaćanje karticama, pa ih je sada više od 200.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila rezultate koji pokazuju da je u prva tri meseca ove godine ukupna vrednost plaćanja u domaćoj valuti iznosila gotovo milijardu dinara, u evrima oko 17 miliona, a u dolarima oko 7,8 miliona.

Raduje me podatak da sve više ljudi u našoj zemlji kupuje onlajn i da beležimo dvocifreni rast u odnosu na nekoliko proteklih godina, ali treba imati u vidu i to da naši onlajn kupci većinu kupovina putem interneta obave u stranim prodavnicama. To je signal i jasna poruka za domaće trgovce koji razmišljaju da li da svojim kupcima ponude i mogućnost onlajn kupovine.

Koje su glavne predrasude o sigurnosti onlajn plaćanja?
- Glavne predrasude odnose se na zloupotrebu ličnih podataka i nesigurnost prilikom obavljanja samih transakcija. Kako se predrasude uglavnom baziraju na nedovoljnom poznavanju sistema ili neinformisanosti, lako se stvara pogrešna predstava, odnosno mišljenje koje kod kupaca kasnije stvori strah od bezgotovinskog načina plaćanja. Naš zadatak je da ljudima omogućimo da se osećaju bezbedno pri svakoj kupovini i da shvate da je sigurnost transakcija nešto zbog čega ne treba da brinu. Stalni rad na unapređenju sigurnosti je imperativ, a tehnologije koje razvijamo obuhvataju različite segmente sigurnog plaćanja, bez obzira na to da li plaćate tradicionalnom ili beskontaktnom karticom u prodavnicama, kupujete preko interneta ili plaćate usluge prevoza. Veoma nam je važno da korisnici znaju da prilikom bilo koje od ovih vrsta plaćanja niko ne može zloupotrebiti podatke koje ostavljaju.

Šta biste savetovali onima koji imaju predrasude?
- Uvek kažemo kupcima da provere onlajn prodavnice, potraže komentare prethodnih kupaca i da, ukoliko sajt posećuju prvi put, budu sigurni da adresa internet stranice počinje sa „https://“, jer „s“ na kraju URL potvrđuje da stranica ima sigurnu vezu. Važno je da naši kupci znaju da su i zakonski zaštićeni, jer onlajn prodavnice podležu pravilima poslovanja isto kao i one tradicionalne.

Kako se zaštiti
AKTIVIRAJTE VERIFAJD BAJ VIZA

Kako usluga VbV štiti korisnike prilikom onlajn plaćanja?
- Naša misija oduvek je bila da obezbedimo jednostavno, brzo i sigurno plaćanje, bez obzira na to da li kupujete u obližnjem marketu ili od trgovca s drugog kraja planete. Trudimo se da nova rešenja koja razvijamo učinimo dostupnim i kupcima na našem tržištu, a jedna od naprednih usluga je Verifajd baj Viza. Ta usluga pruža dodatnu zaštitu kako biste bili sigurni da samo vi možete koristiti svoju „viza“ karticu za kupovinu putem interneta. Ovu besplatnu uslugu lako je aktivirati ukoliko posedujete „viza“ karticu i ako se usluga nalazi u ponudi vaše banke. Kad se aktivira, ovaj sistem vas štiti prilikom kupovine u svakoj internet prodavnici koja pripada ovom sistemu, što je jasno označeno na sajtu onlajn prodavnice.

Blogomanija
DIGITALNA SFERA

Kako komentarišete rezultate „Vizine“ ankete o kupovini putem interneta?
- Rezultati ankete sprovedene tokom ovogodišnje konferencije Blogomanija još jednom su potvrdili naše pretpostavke da poznavaoci digitalne sfere, ljudi koji su aktivni onlajn i dosta koriste društvene mreže, često kupuju preko interneta. Oni jasno znaju koje su osnovne prednosti tzv. kupovine iz fotelje, što potvrđuje podatak da od ukupnog broja anketiranih 71 odsto onlajn kupovinu obavlja jednom mesečno, 26 odsto kupuje onlajn dva do tri puta mesečno, dok 13 odsto u internet kupovinu „odlazi“ više puta nedeljno. Posebno nam je značajno što platna kartica predstavlja osnovno sredstvo plaćanja za čak 52 odsto anketiranih.