Guvernerka traži pozajmicu za državu
E CICO, CICO: Jorgovanka Tabaković žicka pare od građana
Čelnica Narodne banke kaže da se devizna štednja više ne isplati i da je profitabilnije ušteđevinu uložiti u državne hartije
BEOGRAD - Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković preporučila je građanima da, umesto držanja deviza na štednji, kupuju državne hartije od vrednosti jer je zarada veća. To bi značilo da građani pozajmljuju novac državi jer ona od novca dobijenog prodajom ovih hartija isplaćuje penzije, plate, subvencije, vraća dugove, investira...
Vlada Srbije prodaje državne hartije od vrednosti kako bi obezbedila sredstva da pokrije manjak u budžetu, koji bi ove godine trebalo da bude 121,8 milijardi dinara, ali i za vraćanje dugova uzetih u prošlosti, finansiranje investicija ili otplatu dugova državnih kompanija jer one ne mogu da ih vraćaju. Kupovina ovih papira za kupca je investicija, kao štednja u banci, jer posle određenog vremena - tri, šest, 18 ili 24 meseca - dobija nazad svoj novac uz određenu kamatu.
BDP raste 2,5 posto
Savetujući građane, guvernerka je navela da je situacija takva da je devizna štednja u bankama takoreći neisplativa i da pojedine banke čak i ne primaju devize na štednju.
- Umesto kod banke za ispod jedan odsto godišnje, kupite hartije od države po kamati od tri odsto. Tako se u svakom slučaju bolje isplati štednja u dinarima, a pogotovo kupovina državnih hartija. Država plaća kamatu pa plaća, bolje da plaća građanima, bolje bi nam bilo svima - zaključuje Tabakovićeva.
Država je u ovoj godini održala 20 aukcija za prodaju vrednosnih papira, a najčešći kupci bile su banke, mada ima i fizičkih lica, u ovoj godini ih je bilo 28.
Guvernerka je još navela i da je Narodna banka Srbije povećala prognozu rasta BDP Srbije na iznad dva odsto, ili tačnije sa 1,8 odsto na 2,3 do 2,5 odsto.
- Trenutna kretanja daju nam za pravo da smatramo da će BDP na kraju ove godine biti bliže gornjem cilju, odnosno 2,5 procenata - navela je ona. Prema njenim rečima, rast privredne aktivnosti je nastavljen, i to na dugoročno održivim osnovama.
Manji deficit
- Stabilnost nismo izmislili mi. I mi, kao i vi, živimo na istoj planeti i ne znam ko to ne oseća rast - odgovorila je Tabakovićeva na pitanje kad će i građani osetiti poboljšanje ekonomskih pokazatelja. Ona je dodala i da je fiskalni deficit manji za četvrtinu nego u istom periodu prošle godine i iznosi 1,7 odsto BDP.
Vlada Srbije prodaje državne hartije od vrednosti kako bi obezbedila sredstva da pokrije manjak u budžetu, koji bi ove godine trebalo da bude 121,8 milijardi dinara, ali i za vraćanje dugova uzetih u prošlosti, finansiranje investicija ili otplatu dugova državnih kompanija jer one ne mogu da ih vraćaju. Kupovina ovih papira za kupca je investicija, kao štednja u banci, jer posle određenog vremena - tri, šest, 18 ili 24 meseca - dobija nazad svoj novac uz određenu kamatu.
BDP raste 2,5 posto
Savetujući građane, guvernerka je navela da je situacija takva da je devizna štednja u bankama takoreći neisplativa i da pojedine banke čak i ne primaju devize na štednju.
- Umesto kod banke za ispod jedan odsto godišnje, kupite hartije od države po kamati od tri odsto. Tako se u svakom slučaju bolje isplati štednja u dinarima, a pogotovo kupovina državnih hartija. Država plaća kamatu pa plaća, bolje da plaća građanima, bolje bi nam bilo svima - zaključuje Tabakovićeva.
Država je u ovoj godini održala 20 aukcija za prodaju vrednosnih papira, a najčešći kupci bile su banke, mada ima i fizičkih lica, u ovoj godini ih je bilo 28.
Guvernerka je još navela i da je Narodna banka Srbije povećala prognozu rasta BDP Srbije na iznad dva odsto, ili tačnije sa 1,8 odsto na 2,3 do 2,5 odsto.
- Trenutna kretanja daju nam za pravo da smatramo da će BDP na kraju ove godine biti bliže gornjem cilju, odnosno 2,5 procenata - navela je ona. Prema njenim rečima, rast privredne aktivnosti je nastavljen, i to na dugoročno održivim osnovama.
Manji deficit
- Stabilnost nismo izmislili mi. I mi, kao i vi, živimo na istoj planeti i ne znam ko to ne oseća rast - odgovorila je Tabakovićeva na pitanje kad će i građani osetiti poboljšanje ekonomskih pokazatelja. Ona je dodala i da je fiskalni deficit manji za četvrtinu nego u istom periodu prošle godine i iznosi 1,7 odsto BDP.
Očekuje nas rast cena
STRUJA SKUPLJA SEDAM ODSTO?
Inflacija je u aprilu bila 0,4 odsto, ali NBS očekuje rast do kraja prve polovine godine. U junu će dostići jedan odsto zbog poskupljenja neprehrambenih proizvoda i usluga, goriva, voća i povrća. Regulisane cene će u 2016. biti povećane četiri odsto, oko polovine tog rasta trebalo bi da bude posledica poskupljenja struje za sedam odsto, koje, kako navodi NBS, nije izvesno.
"VAŽNO JE DA SE POVEZUJEMO" Vučićev govor na Sajmu "Vinska vizija Otvorenog Balkana": Malo koji deo naše privrede je snažno napredovao kao vinarska industrija