Izvoz meda iz Srbije porastao šestostruko od 2008, a prošle smo na njemu zaradili 8,7 miliona evra

Izvoz prirodnog meda iz Srbije za poslednjih osam godina porastao je čak šest puta, pa je iz Srbije u 2015. izvezeno meda u vrednosti od 8,7 miliona evra.

Ukus srpskog meda najviše se sviđa Italijanima, Nemcima i Norvežanima jer su u ove tri zemlje prošle godine plasirane najveće količine. Prosečna cena izvezenog meda iznosila je 4.239 evra po toni.

Ubrzani razvoj

Ovakav porast vrednosti izvoza meda za osam godina, kako za Kurir objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, posledica je ubrzanog razvoja pčelarstva koji se ogleda u tome da je 2008. prosečan pčelinjak imao 29 košnica, dok 2016. ima 52 košnice.
- Zbog monopolskog tržišta koje je za posledicu imalo nisku cenu meda, u Srbiji 2008. imali smo mali izvoz iako je to bila godina s najvišom cenom meda u regionu i Evropi. Dovođenjem kupaca iz inostranstva uspeli smo da postignemo da 2011. imamo istu cenu meda kao Mađari i ostali. Tada je krenuo razvoj pčelarstva, pa smo 2013. imali rekordan izvoz od 11,2 miliona evra meda. Zbog nepovoljnog vremena i poplava 2014. je bila godina s malim prinosom meda, dok je u 2015. prinos bio dobar, ali je zbog niskih cena bilo problema sa izvozom, pa je na zalihama ostalo više od 1.000 tona meda - kaže Živadinović.

Ima zaliha

On dodaje da, ako neko hoće da živi od pčelarstva i zaradi prosečnu zaradu s doprinosima, potrebno je da ima minimum 150 do 200 košnica pčela.
- Mnogo su velika ulaganja, a proizvodnja meda zavisi od klime. Ova godina je jako loša, bagremove paše skoro da nema zato što je izmrzao cvet. S obzirom na to da ima zaliha, očekujemo da će cena biti održana. Trenutno je cena meda u otkupu 3,5 do 4,1 evro po kilogramu bagremovog meda maksimalno, dok je tokom 2015. dostizala i 5,2 evra po kilogramu - objašnjava Živadinović i ističe da je klima glavni problem pčelarima jer jedna dobra godina pokriva troškove i za dve loše.