Od marta 2015. najveće povećanje zarade od 142 odsto imali su radnici u brodogradnji, dok su plate prepolovljene proizvođačima nameštaja

BEOGRAD - Gradnja brodova donela je najveći rast plata, i to od čak 142 odsto, kada se uporede zarade radnika isplaćene u martu ove i u istom mesecu prošle godine. Najmanje razloga za radost - ako je verovati zvaničnim statističkim podacima - imali su zaposleni u reklamnim agencijama i proizvodnji nameštaja, kojima su plate smanjene za oko 50 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ukupni rast zarada u svim sektorima privrede u martu ove godine u odnosu na isti mesec 2015. iznosio je 5,8 odsto, to jest porasla je sa 43.121 dinar na 45.870.

Brodari su procentualno imali najveći rast - sa 23.100 dinara na 56.000, čemu je verovatno najviše doprineo završetak broda za švajcarsku firmu „Scila“ vredan 20 miliona evra u februaru u brodogradilištu Vahali u Sremskoj Mitrovici, dok je za francuski „Total“ tri meseca ranije u Kladovu napravljen brod vredan 14 miliona evra.

Rast plata zabeležili su takođe rudarstvo, prerađivački sektor, snabdevanje strujom, gasom i parom, pri čemu u tom sektoru ima najviše državnih kompanija. Izuzetak u rudarstvu je eksploatacija metala, gde su plate smanjene, kao i u istraživanju ruda, ali su za srpske prilike i dalje visoke, oko hiljadu evra.

Građevinarima su plate u ukupnom zbiru smanjene jer je prosek nadole povukao pad plata za specijalizovane građevinske radove sa 56.000 na 35.000 dinara. Generalno niske plate u maloprodaji povećane su za samo 770 dinara, dok su programeri u odnosu na pre 12 meseci plaćeniji oko 16 odsto, pa im je prosečna zarada oko 174.000 dinara.

Neslavan rekord u najvećem padu drže reklamne agencije i agencije za istraživanje tržišta, gde su plate upola manje, sa 209.000 na 103.000 dinara. Da li su građani Srbije smanjili odlazak u kladionice i kockarnice ili je razlog nešto drugo, tek zarade u ovom sektoru smanjene su tri odsto.

Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za Kurir da treba biti vrlo obazriv sa statističkim podacima i smatra da je mnogo više onih kojima su plate smanjene ili su ostali bez posla nego onih kojima su zarade povećane.
- Veliki broj ljudi je ove godine ostao bez posla, pa su uzimali otpremnine. Moguće je da to daje lažnu sliku da je prosečna plata veća. Moguće je da smo izgradili neki brod, ali sve je to kratkog daha - ističe Mihajlović.